Akutna Dijareja

AKUTNA DIJAREJA

Tokom letnjeg perioda, pedijatri i gastroenterolozi imaju pune ruke posla.Visoke temperature pogoduju razvoju virusa, bakterija i crevnih parazita, pa treba biti oprezan pri izboru i pripremi hrane. Naročito treba biti oprezan sa mesom, mlečnim proizvodima, jajima, ali i sa voćem i povrćem, pa čak i sa pijaćom vodom!

Gastroinestinalna infekcija može biti:

  • Virusna.
  • Bakterijska.
  • Ređe parazitarna.

Najčešći virusni uzročnici: Rotavirus, Norovirus, Adenovirus, Astrovirus, Calcivirus. Bakterijski uzročnici: Salmonella, Shigella, patogeni sojevi Eschericiae coli,Campylobacter, Clostridium difficile. Ostali uzročnici: Giardia lamblia, Entamoeba histolytica, Cryptosporidium.

Infekcije se prenose feko-oralnim putem (putem prljavih ruku), putem zaražene hrane i vode ili direktnim kontaktom sa obolelim, a neki virusi se mogu preneti i aerogenim putem.

Akutna dijareja je najčešći gastrointestinalni poremećaj.Tome doprinosi i činjenica da akutna dijareja može da se javi i kao posledica:

  • Trovanja hranom.
  • Primene antibiotika širokog spektra.
  • Primene oralnih preparata gvožđa.
  • Primene laksativa.
  • Primene lekova koji smanjuju gastričnu sekreciju.
  • Stresnih stanja.
  • Teške infekcije kod odojčeta (sepsa, infekcija urotrakta, upala srednjeg uha, upala pluća).

Simptomi bolesti

  • Gubitkom apetita.
  • Povraćanje.
  • Bolovi u trbuhu.
  • Povišena temperatura.
  • Više od 5 tečnih i obilnih stolica.
  • Ako je infekcija zahvatila tanko crevo, stolice se javljaju odmah nakon uzimanja hrane. To su tzv. postprandijalne stolice.

    Ako je infekcija zahvatila debelo crevo, stolice su sluzave, a mogu imati i primese krvi.

Osnovna komplikacija akutne dijareje je dehidratacija tj. gubitak tečnosti usled proliva, povraćanja i povišene temperature. Još jedan značajan problem gubitak telesne težine tj. negativan nutritivni bilans.

Lečenje se bazira na:

1. Nadoknadi tečnosti i elektrolita.

  • Laka i srednje teška dehidratacija podrazumevaju primenu oralnih rehidratacionih rastvora (ORS).
  • Teška dehidratacija podrazumeva nadoknadu tečnosti i elektrolita intravenskim putem.

2. Pravilnoj ishrani.

Bolesniku se nudi hrana već nakon 3-4h rehidratacije. Pedijatri savetuju da se ishrana uopšte ne prekida kod blažih oblika dijereje Takođe smatraju da jelovnik ne treba menjati, osim u izuzetnim slučajevima.

Ishrana majčinim mlekom se nikada ne obustavlja! Poznato je da majčino mleko, zbog svog sastava, povoljno utiče na klinički tok i dužinu bolesti. Između ostalog, ono predstavlja izvarnrednu tečnost za rehidrataciju!

Ukoliko je odojče na veštačkoj ishrani, mlečna formula se ne menja. Jedino se u slučaju teškog virusnog gastroenteritisa, zbog narušene laktazne aktivnosti, redukuje ili potpuno isključuje laktoza, te se primenjuje mlečna formula bez laktoze, a deci starijoj od godinu dana se daju fermentisani mlečni proizvodi: jogurt, kiselo mleko, mladi sir.

Deci uzrasta 4-6 meseci se uz mlečne obroke daje i nemlečna hrana: povrće (krompir, šargarepa, a sa nagoveštajem ozdravljenja i ostalo), banana i termički obrađena jabuka (ostalo voće i voćni sokovi imaju stimulativni efekat na crevnu peristaltiku i nije preporučljivo), namirnice od pirinčanog, pšeničnog i kukuruznog brašna, kuvano meso (po prestanku febrilnosti i povraćanja). Masti se ne ograničavaju zbog povoljnog efekta na gastrointestinalni motilitet, visoke kalorijske vrednosti i dobre iskoristivosti, dok se veštački napici, kao i dodatni unos šećera i meda potpuno obustavljaju.

3. Primeni probiotika i simbiotika.

4. Primeni antibiotika (opravdana je samo u određenim uslovima).

Prevencija:

  • Poštovanje određenih higijensko-sanitarnih mera.
  • Pažljiv izbor i brigu o namirnicama koje unosimo u organizam (adekvatna termička obrada namirnica, temeljno pranje voća i povrća, čuvanje namirnica na niskim temperaturama)  Izbegavanje kontakta sa obolelom osobom.
  • Vakcinisanje (vakcina Rotarix obezbeđuje zaštitu od infekcije Rota virusom. Ova vakcina se može primiti i u Poliklinici „Velisavljev“.)
  • Primena probiotika i simbiotika značajno prevenira Clostridium difficile enterokolitisa, a donekle i rota – virusni gastroenterokolitis.
  • Dojenje kao prevenciju od kako drugih oboljenja, tako i ovog moramo spomenuti još jednom.

Akutna dijareja obično nestaje spontano. Međutim, ukoliko traje duže od 5 dana, najbolje bi bilo da potražite pomoć pedijatra koji će, uz konsultaciju sa gastroenterologom, odlučiti da li je potreban još neki od nalaza: koprokultura, analiza na Rota virus i toksin Clostridium difficile... Neki slučajevi zahtevaju i ultrazvučni pregled.