Alergije Kod Dece

ALERGIJE KOD DECE

Poslednjih godina postoji značajan porast alergijskih bolesti. Pretpostavlja se da oko 20% ukupne populacije boluje od neke vrste alergija. Učestalost alergija u svetu se udvostručava svakih 8 godina. Kao prvi razlog se navodi česta upotreba aditiva, čak i od strane majki koje doje svoju decu. Zato bi majkama trebalo skrenuti pažnju da izbegavaju visoko alergogene namirnice u trudnoći, kao i tokom dojenja, naročito ukoliko u porodici već postoji atopija.

Kada govorimo o alergijama kod dece, nezaobilazno je istaći nasleđe kao bitan faktor:

  1. Ako je jedan od roditelja alergičan, verovatnoća da i dete bude alergično je 50%.
  2. Ako su oba roditelja alergična, verovatnoća da dete bude alergično raste i do 75%.
  3. U oba slučaja dete ne mora biti alergično ali je nephodan oprez dok se ne dokaže da deca nisu atopičari.

-Neželjene reakcije na hranu mogu biti:

  1. Alergijske - odnose se na imunološki mehanizam.
  2. Nealergijske - podrazumevaju intoleranciju.

-Intolerancija može biti:

  1. Urođena.
  2. Stečena.

-Manifestacije alergijskih reakcija mogu biti:

  1. Sistemske (gušenje i laringospazam).
  2. Lokalne.
  3. a) Kožne: atopijski dermatitis i urtikarija.
    b) Respiratorne: astma, alergijski rhinitis.
    c) Gastroalergije: grčevi, mučnina, povraćanje, dijareja, opstipacija.

  4. Reakcija nepodnošenja: pečenje ili svrab uglova usana (često prolaze neopaženo).

Svaka namirnica koja u svom sastavu ima velike proteinske ili proteinsko-ugljenohidratne kombinacije može izazvati alergijsku reakciju. Ti veliki kompleksi mogu biti veliki zalogaj našem imunološkom sistemu, naročito kod dece koja se tek sreću sa novim namirnicama i proteinima koji su strani njihovom imunitetu. Iz tih razloga se bebama sa alergijskim opterećenjem, koja se ne hrane majčinim mlekom. prepisuju hipoalergenske mlečne formule..Te formule su sastavljene od malih proteinskih frakcija koje mladi imunološki sistem treba da upozna i prihvati. Ukoliko se pojavi preosetljivost na takve formule , prepisuje se sojino mleko, a u krajnjem slučaju kokosovo mleko i formule.

NAJVAŽNIJE JE ZNATI DA JE NAJBOLJA PREVENCIJA ALERGIJA KOD DECE ŠTO DUŽE DOJENJE.

Obazrivost je naročito potrebna pri uvođenju novih namirnica tokom prve godine života deteta. Namirnice sa kojima treba biti naročito oprezan su: kravlje mleko, jaja, riba, soja, kikiriki, pasulj, orasi ali i jabuke ( imaju dve vrste antigena: jednu u ljusci i drugu u pulpi), krompir, celer, grašak, kivi, jagode (posebno su opasni ukoliko u porodici ili kod deteta postoji alergija na polen breze zbog unakrsne reakcije).

Alergijske reakcije na aditive, konzervanse i veštačke boje , obilno stavljene u sokove , lizalice, bombone i žvake, su takođe česte. U keksu,džemovima i gaziranim pićima se nalaze sulfati koje bi posebno trebalo da izbegavaju deca astmatičari. Sumpor –dioksid, koji se oslobađa u organizmu, može da iritira grkljan i tako izazove bronhijalni spazam. Upravo zbog toga je zabranjeno i minimalno prskanje voća i povrća sulfatima.

-Faktori rizika za alergijsku bolest:

  1. Pozitivna porodična anamneza.
  2. Dete koje nije dojeno.
  3. Ako je prethodno dete imalo ekcem.

-Simptomi koji ukazuju na mogućnost postojanja alergije:

  1. Rinitis, kašalj, upala uha, bronhitis.
  2. Probavne smetnje koje se pojavljuju nakon određene hrane.

Tolerancija na hranu se razvija postepeno, pa ne bi trebalo žuriti sa uvođenjem nove hrane. Ako u porodici postoji alergija na hranu i lekove, obazrivost pri uvođenju je neophodna sve dok se ne utvrdi da li postoji alergija. Alergija se dokazuje uzimanjem IgE antitela i prick testom.

-Kada testirati decu?

Ranije se smatralo da decu do treće godine nema smisla testirati. Međutim, danas se kožnim testovima može dokazati alergija odojčadi na belančevine kravljeg mleka. Stoga je preporučljivo testiranje na manji broj namirnica, uz odredjivanje specifičnih IgE antitela na nutritivne alergene. Laboratorijska dijagnostika se koristi kod dece sa teškim oblikom atopijskog dermatitisa jer su kožni testovi nemogući usled proširenih promena na koži.

-Šta su provokacijski testovi?

Određivanje ukupnog i specifičnog IgE u krvi, kao i broj eozinofila, takođe mogu biti važan parametar alergijske konstitucije. Visoki eozinofili u perifernoj krvi mogu da ukažu na alergiju.

-Postoji nekoliko testova:

  1. Kožni test – ubod lancetom – prick test: najprihvatljiviji zbog pouzdanosti ali i brzine i praktičnosti primene. Test se radi na unutrašnjoj strani podlaktice.
  2. Test unošenja alergena u kožu (intradermalni test).
  3. Test kontaktni način – patch metoda: izvodi se na koži leđa.

ZAKLJUČAK

  1. Ako postoji atopija u porodici treba biti oprezan i uraditi ispitivanje ! Posavetovati se sa stručnjakom o daljoj ishrani!
  2. Ako se alergija ispolji, najvažnija terapija je eliminacijska dijeta, te primena antihistaminika, a nekada i kortikosteroida.
  3. Prevencija se ogleda u težnji da se dete što duže doji i da se uvođenje novih namirnica odloži za što kasnije.