Anemije
Anemije su kod dece relativno česte.Teži oblici anemije su redovno udruženi sa drugim, uglavnom akutnim bolestima, koje svojim simptomima potiskuju simptome anemije u drugi plan. Anemije su bolesti kod kojih je smanjena sposobnost eritrocita da prenosi kiseoik i ugljen - dioksid.
Eritrociti se stvaraju u koštanoj srži koja je smeštena u unutrašnjosti kostiju. Za normalno stvaranje eritrocita potrebna je zdrava koštana srž, gvožđe i eritropoetin /supstanca koja podstiče razvoj i razmnožavanje ćelija "prethodnica" eritrocita/.Takođe su potrebni i vitamini - B 12, folna kiselina... da bi se složeni proces stvaranja zrelog eritrocita kompletirao.Hemoglobin je ključni sastojak eritrocita .On se " pakuje " u eritrocite a bez njega nema života, slično je i sa ugljen dioksidom koji se mora izbaciti iz krvi. Dakle, hemoglobin prenosi kiseonik iz pluća do svih delova tela a ugljen - dioksid ga donosi iz tkiva do pluća. Naziva se i krvni pigment jer daje eritrocitima crvenu boju.
Prema uzroku anemije mogu biti:
- Kongenitalne uzrokovane anomalijom gena koji regulišu stvaranje membrane, hemoglobina ili enzima eritrocita.
- Posthemoragične uzrokovane akutnim ili hroničnim gubitkom eritrocita krvarenjem.
- Hemolitične uzrokovane preranim razaranjem eritrocita.
- Aplastične uzrokovane smanjenjem funkcije kosne srži da stvara eritrocite.
- Deficitne uzrokovane nedostatkom gvožđa ili vitamina B 12 ili folne kiseline.
- Simptomatske zbog druge osnovne bolesti.
Ubedljivo najčešća anemija je ona koja nastaje usled nedostatka gvožđa .Ona se stručno naziva sideropenijska anemija, a podrazumeva malokrvnost zbog smanjenog ugrađivanja gvožđa u eritrocite.
Sideropenijska anemija
Najčešći uzrok ove vrste anemije je neadekvatna ishrana. Već na početku da naglasimo da se i na prirodnoj ishrani tj. pri dojenju javlja ova anemija jer majčino mleko ne sadrži dovoljno gvožđa, D vitamina, K vitamina, pa se oni moraju unositi dodatno. Kao što majčino mleko nema dovoljno gvožđa, tako ni kravlje mleko, usled svojih nedostataka, nije adekvatno za ishranu beba u prvoj godini života. Previše kravljeg mleka ometa normalnu resorpciju gvožđa iz creva jer sadrži soli koje "privežu " gvožđe za sebe i izbace ga stolicom, umesto da se putem krvi dopremi u koštanu srž.
Odmah da napomenemo da su kvalitetno meso i žumance najbogatiji gvožđem jer se čitavih 99% ponuđene količine gvožđa iz mesa apsorbuje u creva pa u krvotok!
Kada je reč o bebama u prvim mesecima života, prevencija anemije treba da počne još u trudnoći. Buduća mama treba redovno da kontroliše krvnu sliku kako bi se održale optimalne vrednosti do kraja trudnoće. Stvaranje krvnih ćelija počinje u fetalnom životu a rezerve gvožđa u jetri fetusa treba da obezbede normalan broj i kvalitet eritrocita tokom prvih 5-6 meseci života.
Kod zdrave novorođene dece potrebno je uraditi jedan pregled krvne slike tj. proveriti vrednosti hemoglobina u prvih 6 meseci a kod nedonoščadi se to se radi već u prva 3 meseca života.
Simptomi koji mogu ukazivati na anemiju:
- Bledilo kože i sluzokože.
- Malaksalost.
- Glavobolja.
- Odbijanje hrane
- Nenapredovanje na telesnoj težini.
- Nervoza.
- Tahikradija (ubrzan rad srca).
- Tahipneja (ubrzano disanje).
Ako kod svog deteta prepoznate neki od ovih simptoma, naš savet je da u dogovoru sa svojim pedijatrom proverite krvnu sliku kako bi se što pre došlo do dijagnoze, isključile neke druge bolesti i pristupilo lečenju.
Anemija se leči vrlo jednostavno podrazumeva korekciju načina ishrane i unos preparata gvožđa, po savetu Vašeg pedijatra.
Ne dozvolite da Vaše dete pati zbog straha od dijagnoze ili eventualnog straha od igle koji se često sreće kod dece već ih učite da je briga o zdravlju deo kulture svakog od nas.