ASTMA KOD DECE

Dr Andrija Rudić

Astma je hronični inflamatorni poremećaj disajnih puteva koji se manifestuje opstrukcijom vazdušnog protoka. Poremećaj se javlja u svim uzrastima, počevši od odojčeta, preko malog deteta i adolescent, pa do odraslog doba. Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, u svetu je 2015. godine od astme bolovalo 358 miliona ljud,i što je veliko povećanje, ako se zna da je 1990. godine od astme bolovalo 183 miliona ljudi.

Astma je bolest koja najčešće počinje u detinjstvu. Potrebno je da se bolest dijagnostikuje što ranije, već u najranijem uzrastu, da bi se započelo adekvatno lečenje.

Zbog toga je potrebno da zdravstveni radnici upoznaju roditelje sa simptomima ove bolesti, mogućnostima za njeno lečenje i prognozom.

U postavljanju dijagnoze astme potrebno je proveriti da li su prisutni neki od navedenih simptoma:

• Zviždanje koje se čuje u plućima, obično u eksprijumu.
• Neproduktivan kašalj, nekad sa zviždanjem u grudima.
• Noćni kašalj ili kašalj izazvan naporom.
• Kratak dah.
• Stezanje u grudima – češće u naporu i noćnom kašlju.

Malo dete i odojče, zavisno od težine napada, otežno diše i u mirovanju, nema apetit, zauzima sedeći položaj, uznemireno je, govori otežano, kratko ( ne rečenicama), a može se javiti i zbunjenost. Kod starije dece poslednji simptomi mogu biti slabije izraženi. Ukoliko je kod deteta prisutan neki od ovih simptoma, potrebno je da se uradi pulmološki pregled.

Klinički nalaz

U toku težeg napada može se naći:

• Broj respiracija veći od 30/min.
• Korišćenje pomoćne disajne muskulature.
• Uvlačenje juguluma pri disanju.
• Ubrzana sračna radnja preko 120/min.
• Glasan ekspiratorno inspiratorni wheezing.
• Snižena saturacija kiseonika, u teškom napadu i ispod 92%.

Ukoliko se ne interveniše u ovom stadijumu može doći do pogoršanja koja se manifestuju:

• Paradoksalnim pokretima grudnog koša i abdomena.
• Iščezavanjem wheezinga usled veoma smanjenog protoka vazduha.
• Usled izražene hipoksemije, može se javiti bradikardija.
• Paradoksni puls ukazuje na nastanak zamora disajne muskulature.

Dijagnostički postupci:

• Spirometrija i pletizmografija.
• Test opterećenja.
• Alergološko testiranje.

Ukoliko se dijagnoza astme potvrdi, odmah se započinju postupci koji obuhvataju lečenje akutnih simptoma i prevneciju za sprečavanje daljeg razvoja bolesti, čime se utiče i na konačnu prognozu bolesti.

Plan lečenja koji mora biti individualan za svakog pacijenta, u skladu sa njegovom bolešću, određuje ga pedijatar pulmolog prema aktuelnim medicinskim saznanjima, iz tog razloga u ovom tekstu neće biti reči o lečenju astme.