Čovek U Doba Korone

ČOVEK U DOBA KORONE

Usamljenost je problem savremenog čoveka . Tokom pandemije Covid 19 ovaj problem dobija na intenzitetu. Živeći pod tutnjavom okolnosti koje je situacija nametnula, čovek se, u potrazi za svojom iskonskom definicijom - definicijom društvenog bića, okreće jedinom dostupnom vidu komunikacije- internet komunikaciji. Međutim, na internet društvenim mrežama preovladava trend narcističke kulture koji kao primarnu ličnu vrednost ističe društveni uspeh i priznanje. Tako dolazimo u situaciju da, tokom vremena u kojem smo izoženi pritisku usled pandemije virusa, bivamo izloženi dodatnom teroru – teroru samopromovisanja.

Javne ličnosti nam često, putem mas – medija, šalju poruke kako vreme izolacije pozitivno utiče na njih jer su konačno pronašli vremena da završe knjigu, nauče jezik, renoviraju garažu, posvete se kuliranstvu itd. Radujemo se zbog svakoga ko je uspeo u trenutku globalne krize da uvidi moguću prednost ali takođe smatramo da delikatnost trenutka koji proživljavamo podrazumeva vešto doziranje izrečenog.

Mnogio ljudi se susreće sa traumama: sa obolevanjem (i smrću) bliskih osoba, gubitkom posla i samim ugrožavanjem egzistencije. Svesni smo da će se na strah od bolesti nadovezati I ekonomski gubitak u gotovo svakoj delatnosti. I sam dugotrajan boravak u zatvorenom prostoru je dovoljno težak jer nemaju svi ljudi iste životne okolnosti i mogućnosti. Zato bi ovaj trenutak morao da da primat racionalnosti i humanisti u odnosu na motivacione poruke.

  • Sasvim je ok ako osoba nije napisala knjigu pošto joj je saopšteno da ostaje bez posla.
  • Sasvim je prirodno da članovi porodice obolelog osećaju zabrinutost.
  • Treba li osuditi ženu kojoj koja nije napravila “generalku” jer su u kući po osemdeset sati zatverena mala deca?
  • Sasvim je prirodno da čovek koji živi u garsonjeri ne vežba.

U vremenu u kom se neki životi okreću naopačke i ljudi susreću sa potpuno nepoznatim situacijama, prisustvo anksioznosti , straha I neizvesnosti je sasvim normalna pojava. Neminovnost prihvatanja stvarnosti kao vrhovnog sudije nije laka, naročito kada ona započne surovu i perfidnu igru, kakva je ova sa kojom se ceo svet teško bori. Svim ljudima se nameće jedan jedini imperativ – da ostanu psihički I fizički zdravi i učine sve što je u njihovoj moći da pomognu ljudima oko sebe da ostvare isto. Jer to je preduslov svih daljih stremljenja.

Zato budimo humani! Budimo solidarni! Budimo dobri jer će nam jedino tako svima biti dobro!