DVOGODIŠNJACI PROTIV RODITELJA

„Sve što je ’pogrešno’ u nama, započelo je kao obrazac za preživljavanje u ranom detinjstvu.“ – Dr Gabor Mate

Dete se tokom druge godine života susreće sa nečim novim – svojim željama. Pogrešno je poistovećivati želje sa potrebama jer nezadovoljena potreba ima za posledicu ugroženu egzistenciju, dok nezadovoljena želja ima za posledicu neprijatnost. Pošto se dvogodišnjak ponaša po obrascu moje želje = ja (ne razlikuje sebe od svojih želja), svako neprihvatanje njegove želje doživljava kao neprihvatanje njega samog.

Ako na činjenicu da dete ne razlikuje sebe od svojih želja dodamo neminovnost da želje deteta nisu uvek u skladu sa željama roditelja, počinjemo da razjašnjavamo uzroke raznih oblika neadekvatnog ponašanja dece!

1. Detetu je potrebna ljubav (prihvatanje) roditelja. Odbacivanje njegove želje od strane roditelja dete percepira kao odbacivanje njega samog od strane roditelja!

2. Proces izučavanja spoljašnjeg sveta prelazi u aktivnu fazu, pa dete želi da bude nezavisno. Stalnim suprotstavljanjem roditeljima dete testira svoju nezavisnost od njih (otud i naslov teksta).

Ovaj „period turbulencija“ nije nimalo lak za jednog dvogodišnjaka, te on pribegava raznim formama neadekvatnog ponašanja (prkos, inat, emocionano iznuđivanje...). Sa druge strane, zadatak roditelja je da pripremi dete za samostalni život u ljudskom društvu. Da bi postigao taj cilj, roditelj mora svom detetu da „postavlja granice“.

Primer 1: Šta činiti kako bi savladali detetovo jogunstvo?

• NE znači NE. Nikada ne dozvolite da NE preinačite u DA jer ako dete jednom shvati kakvo mu se ponašanje „isplati“, uvek će ga primenjivati.
• Ne obazirite se na svako negodovanje deteta. Deca moraju biti svesna da su i negativne emocije deo života i da ona imaju pravo da ih izraze. Roditelj je dužan da koriguje ponašanje, a ne emocije svoje dece.
• Ponudite detetu pomoć ukoliko to dozvoljava stepen njegove frustracije. Probajte sa skretanjem pažnje: poigrajte se njim, pokažite mu nešto zanimljivo, dajte mu da nešto pojede...
• Ukoliko visok stepen frustracije onemogućava bilo kakvu saradnju, pomozite detetu da se smiri. Zagrljaj sigurno pomaže.
• U ovom sukobu roditelj mora da pokaže da je jači, tako da dete mora da se podredi i da prihvati da je odrasli taj koji postavlja pravila i koji više zna o opasnostima ovog sveta. Takođe mora da pruži primer osobe koja ume da se kontroliše i reaguje promišljeno, a ne afektivno.

Primer 2: Šta činiti kada ujutru čujete „volim te“, a uveče „mrzim te“?

• Ukoliko je Vaše dete bilo zanemareno iz opravdanih razloga, probajte da mu nadoknadite pažnju jer će mu osećaj sigunosti u Vašu ljubav pomoći da povrati poljuljano samopouzdanje.
• Nemojte reagovati rezignirano, zadržite neutralan stav i obraćajte se blagim tonom.
• Sprečite ponašanje koje će kasnije kod deteta izazvati kajanje i još jaču eroziju samopouzdanja (recimo, pretnju).
• Čitajte mu! Poznato je da se čitanjem razvija emocionalna inteligencija kod dece tj. da deca kroz određene priče uče o emocijama i skali osećanja koja će iskusiti tokom života. Takođe, identifikujući se sa likovima iz knjuga, usvajaju empatiju, optimizam i prilagođavanje, pa se lakše snalaze u mnogim životnim situacijama.

Primer 3: Rešavanje tuče

• Deca su deo društva i da bi se u njemu osećala dobro, moraju biti naučena da slede neka osnovna pravila, kako ne bi povredili osećaje, emocije i fizički integritet drugih. Društveno-odgovorno ponašanje odgajaju roditelji od kuće u ranom detinjstvu.
• Ne ignorišite udaranje - razdvojte aktere tuče koristeći reč „NE“. Isto učinite i ako dete pokuša da udari Vas.
• Izdvojte prekršioca iz scene prestupa.
• Nikada nemojte udariti svoje dete kako bi mu pokazali kakav je to osećaj jer dete uči imitirajući akciju.
• Vršnjačka grupa najčešće teži da pridošlim članovima nametne svoj sistem vrednosti. Tako će se i Vaše dete u jednom trenutku naći pred dilemom – da li je tuča čin herojstva ili ružna navika? Zato se trudite da vaspitanje deteta bazirate na ugradnji sopstvenog sistema vrednosti u dete.
• Takođe se izborite za poštovanje Vašeg sistema vrednosti od strane svakog ko uđe u Vaš dom (prvenstveno se misli na decu sa kojom Vaše dete provodi vreme).
• Naučite svoje dete drugim tehnikama relaksacije. Na primer: glasno pevanje!

Primer 4: Kako se izboriti sa detetom koje stanlno nešto izvoljeva

• Budite nežni prema njemu. Pomazite ga! Možda mu je samo dosadno!
• Posvetite mu deo svog vremena kako bi mu dočarali lepotu neke nove aktivnosti! Na primer: učite ga da vozi tricikl, igrajte se sa njim na dečjem igralištu, komentarišite ilustracijame iz zanimljive slikovnice...
• Obradujte ga novim igračkama ili „kućicom“ o kojoj će se lično brinuti (improvizacija od karona ili dečji šator)
• Izdvojte deo vremena kada ćete biti dostupni samo svom detetu. Nazovite te trenutke „našim vremenom“ i nikada nemojte dozvoliti sebi da prekršite dogovor.
• Ipak, nemojte se detetu uvek stavljati na raspolaganje. Dete mora da shvati da njegovu želju ne mora uvek da prati Vaša volja. Ali uvek morati imati na umu da odbijanje želje mora da prati pokazivanje ljubavi da bi dete zadržalo doživljaj da je voljeno i prihvaćeno.

Primer 1: Šta činiti kada dođe do prepirke u dokolici (situacija kada se dete zabavlja, nesvesno iritirajući roditelja - dete odluči da u šetnju treba da ide i lutka, ali tek pošto obuče najlepšu haljinu, a još nije odlučilo da li je lapša plava i roze...)

• Probajte da sagledate „problem“ iz dečijeg ugla!
• Razmislite još jednom – da li Vam je bitnije da obiđete sve radnje u shopping centru ili da budete na svežem vazduhu sa svojim detetom?
• Ostavite ponekad dete da se samo zabavlja, a Vi se opustite ili radite svoj posao. Ne dozvolite da uvek budete njegov zabavljač.
• Ograničite vreme za jelo i spavanje. Počnite da uvodite rutinu u život deteta.
• Budite vešt diplomata! Šta mislite o tome da izmerite temperaturu lutki, koja se iznenada razbolela, te mora da ostane kod kuće i sačeka doktora?

Primer 2: Šta činiti kada dete neće da jede

Za početak, otkrićemo Vam malu tajnu velikih manipulatora – deca nikada ne gladuju tj. kada su gladna – deca jedu, a kada nisu gladna – deca mogu da testiraju svoju nezavisnost!

• Vodite dnevnik obroka i videćete da smo u pravu – deca, ipak, pojedu više nego što Vi subjektivno doživite, izmučeni neprekidnim, svakog dana stotinu puta ponovljenim „ne“ koje probija mozak.
• Ukoliko dete odbija doručak, ručak i večeru, smanjite mu užine.
• Obroke mu servirajte u malim porcijama i sa mnogo mašte. Velike porcije mogu da obeshrabre još na samom početku obeda.
• Dok dete jede, najbolje bi bilo da se udaljite i pokažete zaokupiranost nekim drugim poslom. Ukoliko stojite pored njega sa stavom stražara, rizikujete da čujete još jedno „ne“ tekućeg dana.
• Ako dete ne pojede ono što ste pripremili za njega, ne nudite mu alternativu. Poješće kad bude bilo gladno. Takođe ga nemojte forsirati da pojede pripremljeno. Tako ćete mu obezbediti privid držanja kontrole, uz Vaše razumevanje (uvažavanje), te ćete izbeći beskrajne pregovore.
• Slatkiše ne držite kod kuće. Ma gde ih sakrili, „pošten nalazač“ će uvek tražiti nagradu!