Fizička Aktivnost

FIZIČKA AKTIVNOST

Mens sana in corpore sano!

Sokrat je jednom rekao: „Nijedan građanin nema pravo da bude amater kada je u pitanju fizički trening. Kakva je sramota za čoveka da dočeka starost, a da nikad ne vidi snagu i lepotu za koju je njegovo telo sposobno“. Težeći da i sam bude snažan i razvijen, značaj sporta isticao je i Platon, čije ime u slobodnom prevodu može da znači „onaj sa širokim plećima“. Međutim, savremeni čovek sve više postaje žrtva „tihog ubice“ , kako mnogi nazivaju nedostatak fizičke aktivnosti. Da li Vam nešto govori podatak da ovaj problem zauzima visoko četvrto mesto na listi globalnih uzroka smrti, i to odmah nakon visokog krvnog pritiska, pušenja i šećera u krvi?

Porast standarda i razvoj tehnoloških dostignuća doveli su do smanjenja fizičke aktivnosti čoveka od rođenja pa sve do pozne starosti. Verovatno češće viđate decu koja sede ispred monitora nego decu koja se veru po drveću?! Pošto je umerena fizička aktivnost preduslov sveukupnog dobrog zdravstvenog stanja dece, naučnici sve glasnije upozoravaju da je stanje zabrinjavajuće. Evo i razloga koji nam govore da upozorenje ne bi trebalo ignoristi, već pomoći deci da izgradi zdrav režim navika, sa ciljem očuvanja zdravlja i kvaliteta života:

1. Fizička neaktivnost utiče na poremećaj postularnog statusa tj. poremećaj stava ili držanja tela. Kod ovog poremećaja postoje promene na mišićnom aparatu. Promene su u početku samo funkcionalne ali kasnije mogu preći u strukturalne. Posebno se ističe značaj pravilnog držanja tela tj. postularni stav u prevenciji deformiteta kičmenog stuba.

2. Neaktivnošću se narušava i zdravlje kostiju. Do polovine druge decenije svog života, tinejdžerke, primera radi, moraju da sakupe dovoljno koštane mase za ostatak života. Ako se kosti ne izlažu vežbama, mnogo je veći rizik za nastanak osteoporoze i preloma kuka u budućnosti. S druge strane, loš tonus trbušnih mišića izaziva bolove u leđima, dok smanjena snaga u nogama stvara probleme prilikom penjanja uz stepenice. Zato je veoma važno razviti snagu u mlađem dobu, da bi bili otporniji u starosti.

3. Fizička neaktivnost je jedan od uzroka gojaznosti, zdravstvenog i estetskog problema koji je sve prisutniji kod mlađih naraštaja i o kome smo opširnije pisali u jednom od tekstova na našem sajtu.

4. Veza između fizičkog stanja i mentalnog je neraskidiva. Sigurno ste do sada već čuli izreku „u zdravom telu zdrav duh". Tokom obavljanja fizičke aktivnosti povećavaju se nivo dopamina i serotonina u mozgu, hormona koji „obećavaju“ osećaj zadovoljstva, kao i lučenje endorfina koji je zadužen za poboljšanje raspoloženja i energije.

5. Napomenimo i to da aerobne vežbe (hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, plesanje) aktiviraju velike grupe mišića pri čemu se dodatno angažuju pluća i srce. Disanje se ubrzava, veće količine kiseonika se unose u organizam, ubrzava se rad srca i podstiče se cirkulacija, što u mnogome doprinosi opštem zdravstvenom stanju i pospešuje rad mozga. Dakle, povećavaju se mentalna jasnoća, efikasnost, sposobnost rasuđivanja, razmišljanja i učenja!

Studije pokazuju da većina dece koja se bave sportom i fizički su aktivna u detinjstvu, zadrže takve navike i kasnije kad odrastu tako da roditeljima savetujemo da usmeravaju svoju decu ka zdravim životnim navikama na vreme. Kod male dece se fizička aktivnost svodi na igru u što većem obimu. Od posebnog je značaja aktivnost na svežem vazduhu, pa Vam savetujemo da birate parkove umesto igraonica. Deci svakako nisu potrebne ni igračke za koje ćete izdvojiti četvrtinu mesečne zarade. Iako naivna, stiče se utisak da ona najuspešnije odolevaju marketinškim trikovima poznatih brendova. Dozvolite da Vaša kreativnost budnom drži maštu Vašeg deteta! Pokažite mu igru koju ste Vi upražnjavali sa decom iz ulice. Vaše dete će biti ponosno zato što zna nešto što većina dece ne zna!