Gojaznost

GOJAZNOST

Šta je gojaznost?

Gojaznost označava stanje prekomernog nakupljanja masti u organizmu.

Procena telesne mase.

Pri proceni telesne mase koristi se indeks telesne mase BMI -body mass index.

Indeks telesne mase dobija se tako što se težina u kg podeli sa visinom u metrima na kvadrat.

  • BMI : <18 = pothranjenost,
  • BMI: 18-25 = normalna telesna težina,
  • BMI: 25-30 = umerena gojaznost
  • BMI: >30 = gojaznost

Tipovi gojaznosti:

Obzirom na nastanak, razlikujemo dva tipa gojaznosti:

1. Hiperplastična : povećan broj masnih ćelija samo u doba razvoja (intrauterino doba, novoređenačko doba, pubertetsko doba).

2. Hipertrofična: podrazumeva povećan volumen masnih ćelija i nastaje u zrelom dobu.

Takođe, razlikujemo i muški i ženski tip gojaznosti.

1. Muški tip je abdominalni (ramena, grudni koš, gornji deo trbuha).

2. Ženski tip je glutealni (donji deo trbuha, zadnjica, bokovi).

Uzroci gojaznosti:

Gojaznost je posledica nesrazmere između unosa energije hranom I njene potrošnje u telu.

Razlikujemo:

Primarne uzroke (genetika, okolnosti, ponašanje).

Sekundrane uzroke (gojaznost kao posledica nekih bolesti).

U primarne uzroke spadaju: genetski faktori, prekomeran unos energije, smanjena telesna aktivnost, lekovi (tricilični antidepresivi), psoihički i socijalni činioci, smanjena termogeneza, dijetom indukovana smanjena termogeneza.

Sekundrani uzroci se odnose na: oštećenje hipotalamusa, hipotireozu, hiperkorticizam, hipogonadizam, pseudohipoparatireoidizam, sindrom polocističnih jajnika, hiperinsulinizam.

Posledice gojaznosti:

Kliničke posledice su različite. Mogu da se jave insulinska rezistencija, hiperlipoproteinemija, dijabetes, kardiovaskularne komplikacije, holelitijaza, plućne komplikacije, mehaničko opterćenje lokomotrnog sistema i dr.

1. Insulinska rezistencija: danas se zna da masno tkivo nije samo termoregulacijski organ nego da aktivno luči različite hemijske supstance, a one se smatraju jednim od faktora nastanka periferne insulinske rezistencije.

2. Hiperlipoproteinemija :gojaznost može dovesti do hiperholesterolemije i hipertrigliceridemije.

3. Povećana učestalost dijabetesa povezana je sa pojavom insulinske rezistencije. Ipak, uz gojaznost, za pojavu dijabetesa tipa II, mora da postoji igenetska predispozicija.

4. Kardiovaskularne komplikacije su hipertenzija i akcelerirana atreoskleroza i njene komplikacije: srčani udar, moždani udar, periferna vaskularna bolest itd. Gojaznost može i sama po sebi oštetiti srce jer predstavlja povećan zahtve za njegov rad.

5. Holelitijaza / žučni kamenci/: nastaje zbog povećane sinteze i lučenja holestrola. Znatno je učestalije kod žena.

6. Plućne komplikacije su dispnea i Pickwickov sindrom (naziv potiče od sličnosti kliničke slike sa opisom jednog gojaznog mladića koga je Dikens dao u svom romanu Pickwick Papers, a predstavlja skup simptoma kod gojaznih osoba. Hipoventilacija uslovljena gojaznošću manifestuje se u vidu somnolencije, cijanoze, periodičnim respiracijama, hipoksijom, a sekundrano nastaje policitemija, hipertrofija desne komore i dekompnezacija srca.

7. Mogu se javiti neki oblici karcinoma (na primer: endometrija).

8. Često je i mehaničko optrećenje na lokomotorni sastav.

Lečenje gojaznosti:

Osnovna mera lečenja gojaznosti je dijeta i to individualno planirana za svakog pacijenta. Dijeta kao mera podrzumev smanjenje unosa masti i ukupne količine kalorija i to primenom programa uravnotežene ishrane, povećanje telesne aktivnosti. Lekovi se primenjuju ako je BMI >30, jer imaju spori učinak i primenjuju se i po nekoliko godina.Od velikog zančaja je i promena životnih navika koja se pre svega odnosi na primenu fizičke aktivnosti u dogovoru sa lekarom, koji će plan soprtskih aktivnosti izložiti tek nakon detaljnih lekarskih pretraga, dok se šetnja smatra poželjnom svakog dana i to u trajanju od bar 30 minuta.

Ko spada u rizičnu grupu?

Genetski faktori, kao i kod većine oboljenja, imaju značajnu ulogu. Smatra se da će gojazni roditelji imati i gojaznu decu ali se veći značaj pripisuje gojaznosti kod majke jer istraživanja ukazuju na sledeći odnos: kod 60% gojazne dece gojazna je majka, dok je kod 40 % gojazne dece gojazan otac. Naravno da je rizik od gojaznosti kod dece najveći ukoliko su gojazna oba roditelja i tad iznosi čak 80 % ! Kada već govorimo o porodici, osim naslednog faktora veliki značaj pridaje se i navikavma i stilu života koji se usvaja od roditelja. Zato stalno napominjemo da je usvajanje opšte zdravstvene kulture bazična potreba i preduslov usvajanja daljih znanja.