KADA POČETI SA DAVANJEM KRAVLJEG MLEKA?

Preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Evropskog udruženja za pedijatrijsku gastroenterologiju (ESPGHAN) je da se do navršene druge godine, dakle prvih 24 meseci života, kravlje mleko ne daje kao samostalan obrok! Evo i obrazloženja:

1.Kravlje mleko sadrži tri puta više proteina nego humano. Proteini u suvišku optrećuju bubrege i često uzrokuju alergije.

Kravlje mleko je pretežno kazeinsko i sadrži manje proteina surutke nego humano. Proteini surutke kravljeg mleka sadrže znatnu količinu beta laktoglobulina koji je najčešći uzrok alergije na proteine kravljeg melka! Ukoliko se unosi velika količina proteina i istovremeno gubi tečnost (kao posledica proliva, povraćanja ili visoke temperature ) rizik od pojave komplikacija raste tj. brže može da dođe do metaboličke acidoze. Sa druge strane, ukoliko se uz unos kravljeg mleka unosi i dodatna količina tečnosti tj. vode, bubrezi trpe veliko opterećenje.

2.Kravlje mleko ima znatno manje ugljenih hidrata nego humano, tako da je manja i energetska tj. kalorijska vrednost.

3. Kravlje mleko ima više minerala nego humano, što takođe predstavlja opterećenje za bubrege.

4. Koagulum koji se stvara kod deteta koje se hrani kravljim mlekom nije mek, fini i niske tenzije kao kod deteta koje se hrani humanim mlekom, već je grub i opterećuje i želudac i creva.

5. Digestija humanog mleka traje veoma kratko.Vreme pasaže humanog mleka kroz želudac traje 1,5-2 sata dok vreme pasaže kravljeg mleka traje 3 sata, što uzrokuje bolne grčeve u crevima.

6. Digestivni trakt novorođenčeta je sposoban da vari proteine, masti i ugljene hidrate humanog mleka i da apsorbuje produkte varenja ali tokom prvih meseci života, pojedini enzimi digestivnog sistema imaju relativno malu aktivnost, manju nego kasnije u detinjstvu.

7. I na kraju moramo napomenuti naučne dokaze koji upućuju na duže konzumiranje humanog mleka. Inteligencija kod dece hranjene kravljim mlekom je niža, što je posledica nedostatka esencijalnih masnih kisleina i esencijalnih aminokisleina neophodnih za razvoj mozga i retine.

Kako stvari stoje ,priroda ima odgovore na sva naša pitanja. Svako maldunče bi trebalo da se hrani mlekom svoje vrtse. Tako dolazimo do zaključka da je kravlje mleko prilagođeno za mladunče svoje vrste , a ne za bebe. Ustupci uvek postoje, pa tako i mi preporučujemo da se davanje kravljeg mleka u ovom periodu svede na konzumiranje mlečnih proizvoda ili u obliku deserta, uz naglasak na učestalost koja bi trebalo da iznosi više od jednom nedeljno!