KADA TREBA POSETITI PULMOLOGA?

Smatra se da je osnovni uzrok HOPB izloženost duvanskom dimu. Veliki broj HOBP počinje već u detinjstvu.

Najsnažniji faktor rizika za razvoj astme kod dece koja imaju genetsku predispoziciju je udisanje substanci i partikula koje provociraju alergijsku reakciju ili iritiraju disajne puteve.

U vreme hladnih i vlažnih dana napadi gušenja su učestaliji, a mogućnost prehlade se takođe povećava.Veliko dnevno  temperaturno kolebanje i izloženost aerozagađenju (koje je u našoj zemlji veliko i sve učestalije) takođe mogu da potpomognu pojavi astmatičnih napada.

Aastma je hronično oboljenje  i ispoljava se kroz ponavljanje epizoda:

• Šištanja
• Gušenja
• Sviranja u grudima
• Kašlja

Epizode se posebno javljaju noću ili pred jutro /zbog ležećeg položaja i unutrašnjeg biološkog časovnika / ali i ubrzo nakon izlaganja alergenima.

Ukoliko ste osetili neki od navedenih simptoma, uz napomenu da svaki kašalj koji traje duže od mesec dana ne bi trebalo zanemarivati, potrebno je da posetite pulmologa (specijalistu za bolesti pluća i respiratornog sistema).

Pulmološki pregled je bezbolan i ne zahteva nikakvu pripremu.Pregled počinje razgovorom sa pacijentom tj.uzimanjem anamneze i pregledom pluća.

Tokom uzimanja anamneze očekujte razgovor o akutnim simptomima i kompletnom zdravstvenom stanju pacijenta (da li ima još neko oboljenje,da li u porodici već postoji zabeležen slučaj astme ili druge plućne bolesti...). Napomenimo da bi bilo poželjno doneti sa sobom prethodnu medicinsku dokumentaciju, ukoliko postoji.

Fizikalni pregled podrazumeva:

• Inspekciju
• Palpaciju
• Auskultaciju -slušanje rada pluća i srca uz pomoć instrumenta koji se zove stetoskop.

Ukoliko se ukaže potreba, pulmolog  upućuje pacijenta na dodatnu dijagnostičku obradu:

Spirometrija je test kojim se na jednostavan, brz i bezbolan način mere protoci i kapaciteti, zapremina (volumen) vazduha koji ispitanik može da izduva iz pluća. Na osnovu izmerenih protoka vazduha kroz bronhije utvrđuje se da li postoji suženost ili smetnja koju viđamo kod astme i bronhitisa.Na ovaj način se može otkriti čak i minimalna nedovoljnost protoka vazduha kroz bronhije koja se stetoskopom čak i ne mora čuti.

Pulsna oksimetrija - merenje koncentracije kiseonika u krvi

Kožne prick testove na inhalatorne i nutritivne alergene

Rendgensko snimanje grudnog koša (pluća i srca) je brz i bezbolan metod kojim se uz pomoć rendgenskih zraka/X zraka/ pravi slika grudnog koša i struktura organa  koji se u njemu nalaze.