Kako Naučiti Dete Da Pere Ruke

KAKO NAUČITI DETE DA PERE RUKE

Mnogi roditelji se pitaju kada je pravo vreme za početak usvajanja korisnih navika kod dece. Većina psihologa zastupa stav da ovaj proces započinje još pre rođenja deteta. Roditelji najbolje vaspitavaju primerom, zar ne? Ako roditelj da sve od sebe, i dete će dati. Ako se roditelj preda, i dete će se predati. Da bi im im rekli koliko je brokoli zdrav, morate ga prvo vi jesti!

Koje navike mogu biti korisne za dete? Prvenstveno higijenske.

Dete treba da zna da se doručak nikada ni preskače, da se zubi redovno peru, da je boravak u prirodi korisniji od boravka ispred ekrana, da se na spavanje odlazi uvek u isto vreme i da je uoči odlaska na spavanja obavezno tuširanje (između ostalog). Kako decu naučiti svemu tome? Namećući im rutinu koja se mora poštovati.

Bitna stvar je da se roditelji u samom startu odreknu svakog „ali“ („Ali danas sam umorna da bih spremala ručak. Ništa mu neće biti ukoliko pojede burek.“, „Ali suviše sam zauzet da bih ga vodio napolje. Ništa mu neće biti ako dan provede gledajući crtane filmove.“). Uistinu, analizirajući kratkoročne ciljeve, detetu se ništa neće desiti ako pojede burek za ručak ali sagledavajući dugoročne ciljeve, jasan je korak unazad. Mehanizama za samoopravdavanje je mnogo, lako ih je smisliti ali ih je teško slomiti. A poenta je da ih slomite. Ako vam se greška i omakne, razmislite kako da se bolje organizujete ali nemojte se samozavaravati pred decom. Zavaraće sutra ona vas.

Korisna alatka za ugrađivanje navika u dečiju svakodnevicu je i stpljenje. Sasvim je logično da dete neće pravilno oprati ruke prvi put. To nije razlog za odustajanje. Pravilno pranje ruku je veština koja se usvaja vežbom. Ne postoji dete koje nije kadro da nauči da pravilno opere ruke. Beži u sobu? Plače? I to je ok. Dete ispituje svoje granice. Nemojte vikati! Nemojte ga tući! Jer će tada prati ruke samo da bi izbeglo batine. A to, zasigurno, nije cilj. Objasnite mu, staloženo i mirnim glasom, zašto je pravilno pranje ruku važno. I dalje se opire? Prizovite kreativnost. Pridružite neki ritual ovoj radnji. Recimo, pevajte zajedno njegovu omiljenu pesmicu dok perete ruke. Tako će dete pranje ruku vezati za ritual koji ga raduje. I svaki put će pažljivije prati ruke. I vremenom će ovladati veštinom. Ne zaboravite da ga pohvalite. Za vas je pranje ruku davno usvojena veština, a za dete izazov sa kojim se hrabro suočilo.

Zašto je bitno da se ne predajete? Inspiracije će sigurno ponestajati. Ponekad i motivacije. Ali baš tada je važno da iznađete način kako da istrajete. Sasvim je normalno da se napredak ne dešava uvek istim tempom. Možda će vam nekada jedino objašnjnje koje možete ponuditi na pitanje „Zašto to opet moram da uradim?“ biti „Zato što to rade mama i tata.“ Odustajanje je jedina pogrešna opcija.

Psiholozi kažu da delanje nije samo posledica motivacije, već i njen uzrok. Čak i ako u nekom trenutku izostane emocionalna reakcija, nemojte dozvoliti da prestanete da činite. I deset puta oprane ruke vodom, bez sapuna, čine pomak. Zar ne? Dete je prihvatilo radnju – radujte se zajedno! Upravo je to pravi put – svakom pomaku pridavati značaj. A zašto je baš to pravi put? Zato što motivacija dolazi kao nagrada, a ne preduslov koji mora biti uslovljen odgovarajućom emocionalnom reakcijom.