Kako Odgajiti Srećno Dete

KAKO ODGAJITI SREĆNO DETE

Biti roditelj je najlepša privilegija koju život dodeljuje. Biti roditelj fino vaspitanog deteta je, shodno logici stvari, teška odluka. Svi vredni ciljevi u životu ostvaruju se uz mnogo uloženog truda, posvećenosti i istrajnosti, pa tako i ova odluka zahteva bezrezervno predavanje, ljubav i razumevanje prema biću od kojeg se stvara čovek vredan divljenja i poštovanja. Osnovni preduslov vaspitanog deteta je vaspitan roditelj, stoga i roditelj uvek mora da bude spreman na korekcije svog ponašanja, kako bi detetu pružio pravi primer ali i stvoro povoljne uslove za odrastanje – harmoničnu zajednicu u kojoj vladaju skladni odnosi i pozitivno raspoloženje.

Deca su mudra, dovitljiva i uporna u nastojanjima da ostvare svoje prohteve. Nekada roditelji imaju osećaj da ih ta mala bića „vrte oko malog prsta“. Gotovo da ne postoji roditelj koji bar jednom nije poželeo „da nauči dete pameti“ kaišem ili prutom, usled gubitka kontrole nad svojim besom. Gotovo svakom roditelju se bar nekoliko puta desilo da povisi ton, pripreti kaznom ili obeća „kule i gradove“ u zamenu za poslušnost. Daleko od toga da bi ih zbog toga trebalo osuđivati jer i oni su samo ljudi koji greše, koji su često umorni, opterećeni gomilom problema i obaveza koje im nameće svakodnevica. Međutim, ne bi valjalo da ovakav način komunikacije postane obrazac ponašanja prema detetu. Jedan od razloga može se naći i u samoj činjenici da dete uči oponašanjem. To znači da bi jednog dana i samo dete moglo da pomisli da su izlivi besa dobro sredstvo za borbu do zacrtanog cilja. Sa druge strane, motivacija nagradama lako uvlači u krug cenknja. Sasvim je izvesno da će dete jednog dana proceniti da ponuđena nagrada nije vredna ulaganja truda, te se ovaj način kontrole ponašanja deteta nije efikasan.

Psihologija zagovara stav da se svaki problem najbolje rešava razgovorom. Smirenost ili tzv. „hladna glava“, nepokolebljivost u stavu i doslednost u izrečenom su poželjni atributi ponašanja jer kao prvo – nude detetu sliku pozitivnog ophođenja sa drugima i kao drugo – ne stvaraju tenziju koja može da rezultira gubitkom samokontrole kod deteta. Dete treba da oseti da je voljeno i poštovano od strane roditelja. Na taj način se stvara idealna pregovaračka klima.

Još jedno zapažanje stručnjaka odnosi se na raspoloženje roditelja. Pozitivni ljudi su uspešniji pregovarači. Isto pravilo važi i na relaciji roditelj – dete. Dete svakako ne bi trebalo da ispašta zbog stresa koji se u roditeljima gomila tokom dana. Dete je genetski programirano da svojim ponašanjem stalno testira okruženje, otkriva pravila i ograničenja i uči da razlikuje dobro i zlo. Ono se na taj način razvija. Posao rotitelja je da mu daje povratne informacije na adekvatan način. Okrivi li roditelj dete za sopstvenu nervozu, frustraciju ili bespomoćnost, primerom mu pokazuje da kasnije, tokom celog života, može da okrivljuje druge za sve svoje greške. Zato bi roditelj morao da stalno da sebe preispituje, traži prave uzroke svojih emocija, leči tendencije burnog doživljavanja tih emocija i radi na sebi, kako bi bio spreman da ispravno usmerava svoje dete.