KOD ALERGIJE NA HRANU DECE

Ukoliko Vaše dete ima ekcem, česte pojave rinitisa, kašlja, upale uha, bronhitisa ili probavne smetnje nakon uzimanja određene hrane, vreme je da proverite da li Vaše dete muči alergija na hranu. Sumnje su naročito opravdane ako u porodici već postoji pozitivna anamneza i ako dete nije dojeno jer je upravo dojenje najbolja prevencija alergija.

Svaka namirnica koja u svom sastavu ima velike proteinske ili proteinsko- ugljenohidratne kombinacije može izazvati alergijsku reakciju. Ti veliki kompleksi mogu biti „nedostižan izazov“ za naš imunološkom sistem. Imunološki sistem deteta se sreće sa novim proteinima, što proizilazi iz same činjenice da se dete sreće sa novim namirnicama. Zamislite tek taj „izazov“, sasvim dovoljan da se bebama sa getenstim opterećenjem, koje se ne hrane majčinim mlekom, prepisuju hipoalergenske mlečne formule koje su sastavljene od malih proteinskih frakcija, sojino ili u krajnjoj nuždi, kokosovo mleko.

Neželjene rekacije na hranu mogu biti:

• Alergijske (imunološki mehanizam).
• Nealergijske (intolerancije – nepodnošenje).

Intolerancija može biti:

• Urođena (kod nas se javlja retko).
• Stečena.

Većina alergisjkih rekacija je posredovana Ig E antitelima, pri su čemu manifestacije:

• Sistemske, često opasne po život (anafilaksa).
• Lokalne.

Mogu se ispoljiti na različitim organima ili organskim sistemima:

• Kožne: atopijski dermatitis iurtikarija.
• Respiratorne: astma i alrgijski rhinitis.
• Gastroalergije: grčevi, mučnina, dijareja, opstipacija.

Reakcije nepodnošenja često prolaze bez jače izraženih manifesticaja. Mogu se javiti samo blagi simptomi poput pečenja ili svraba uglova usana. Često prolaze neopaženo.

Pri uvođenju novih namirnica u ishranu dece do godinu dana starosti treba biti naročito obazriv, naročito ukoliko već postoji alergija na hranu u porodici. Namirnice sa kojima treba biti oprezan su: kravlje mleko, jaja, riba, soja, kikiriki, pasulj, orasi ali i jabuke (imaju 2 vrste antigena - jedan u ljusci, drugi u pulpi), krompir, celer, grašak, kivi, jagode (posebno opasne ukoliko u porodici ili kod deteta postoji alergija na polen breze, zbog unakrsne reakcije). Često se srećemo i sa alegijskim reakcijama na aditive, konzervanse i veštačke boje, kojih obilato ima u konditorskim proizvodima.

Udvostručenje pojave alergije kod dece svakih osam godina nas obavezuje da uputimo apel roditeljima, pre svega majkama, da uzimaje hrane sa dodacima aditiva maksimalno ograniče, čime će ostvariti dobrobit kako za sebe, tako i za svoje dete. Još jedan bitan faktor koji utiče na pojavu alergije kod dece, a na koji, na žalost, ne možemo mnogo da utičemo je nasleđe. Ukoliko je roditelj alergičan, veće su šanse da i dete bude alergično. Ukoliko su oba roditelja alergična, šanse da dete bude alergično su još veće. Međutim, ni u jednom od dva navedena slučaja ne znači da će dete sigurno biti alergično tj. u oba slučaja je moguč ishod – dete koje nije alergično. Stoga, kada pričamo o nasleđu kao faktoru rizika, apelujemo na oprez dok se ne utvrdi da li je dete alergično ili nije.

Nauka kaže sledeče:

• Ako je jedan od roditelja alergičan, verovatnoća da će i dete biti alergično kreće se u intervalu 20-30%.
• Ako su oba roditelja alergična, verovatnoća raste i do 50%.

Kako se utvrđuje da li je dete alergično?

Nekada se smatrlao da decu do treće godine nema smisla testirati. Medjutim, danas je poznato su kožni testovi efikasni za ispitivanje alergije na belančevine kravljeg mleka već kod odojčadi. Preporučuje se testiranje na manji broj namirnica uz određivanje specifičnih IgE antitela. Laboratorijska dijagnostika se primenjuje kod dece sa teškim oblikom atopijskog drematitisa, kojoj se usled proširenih promena na koži, ne mogu uraditi kožni testovi.

Određivanje ukupnog i specifičnog IgE u krvi, kao i broj eozinofila ( vrsta belih krvnih zrnaca), takođe mogu biti važan parameter alergijske konstitucije. Visoki eozinofili u perifernoj krvi mogu da ukažu na postojanje alergije.

Kožni testovi

• Test ubod lancetom (pric test).
• Test unošenja alergena u kožu (intradermalni test).
• Kontaktni način - patch metoda.