Korona Virus Kod Dece

KORONA VIRUS KOD DECE

Proglašenjem svetske pandemije od strane Svetske zdravstvene ogranizacije, informisanje o Korona virusu iz dostupnih izvora postaje deo svakodnevice svakog čoveka, a saveti epidemiologa postaju smernice po kojima se organizuje život.

Najčešći savet koji se može čuti je savet o nužnosti prekida svih fizičkih kontakata. Najviše se apeluje na najveći mogući stepen zaštiteod zaraze starijih osoba (65+), a poseban akcenat se stavlja na izbegavanje njihovog fizičkih kontakta sa decom. Obrazloženje leži u činjenici da deca obolela od Korona virusa imaju blage simtome bolesti ili čak potpuni izostanak istih ali uprkos tome, imaju veliku mogućnost prenosa virusa. Takođe je poznato da se bolest kod dece javlja ređe nego kod odraslih iako se smatra da mnogi slučajevi, usled blage kliničke slike, ostaju nedijagnostifikovani. Dakle, pred mlade naraštaje se stavlja izazov da se, pridržavanjem određenih mera discipline, brinu o onima koji su se oduvek brinuli o njima!

Simtomi koji nagoveštavaju mogućnost zaraze Korona virusom kod dece su temperature, kašalj, groznica I glavobolja.. Zarazu je moguće potvrditi uzimanjem nazofaringealnog brisa. Prognoze toka i iskoda bolesti kod dece su optimistične, pa roditelji nemaju potrebu za brigom čak i u slučaju da je nalaz pozitivan tj. da je zaraza Korona virusom potvrđena.

Uostalom, još uvek traje sezona respiratornih infekcija, što roditeljima ne daje za pravo da paniče ukoliko se kod deteta pojavi neki od navedenih simtoma – nije svaka virusna infekcija infekcija korona virusom!

Preventivne mere kojih se treba pridržavati svaka porodica, kako bi što bezbolnija prošla kroz ovaj težak period:

1. Što češće detaljno pranje ruku sapunom i toplom vodom.

2. Izbegavanje rukovanja.

3. Izbegavanje dodirivanja lica neopranim rukama.

4. Nošenje maramice usled mogućnosti kijanja i kašljanja radi prikrivanja usta.

5. Upoznavanje deteta sa novonastalom situacijom na način primeren njihovom uzrastu ( sasvim je normalno da dete postavi pitanje „Šta rade vojnici na ulici?“, „Zašto se više ne igram u parku?“, „Kako će nam drveće dati kiseonik ako smo stalno unutra?“. To je samo pokazatelj toga da su deca svesna da se nešto dešava. Zato se od roditelja očekuje da ih uvere da će sve biti u redu, dakle, da se u nenormalnoj situaciji ponašaju normalno (da ne viču, da ne paniče, da ne katastrofiraju...).

6. Negovanje skladnih porodičnih odnosa kako bi dete osetilo sigurnost unutar porodice; uspostavljanjem dnevne rutine deci se vraća doživljaj predvidljivosti koji im uliva sigurnost (od velikog značaja je poštovanje tačno određene satnice ustajanja, obedovanja, izvođenja lakih vežbi istezanj, sviranja muzičkog instrumenta, učenja jezika, pomaganje u određenim kućnim poslovima...

7. Organizacija vremena u cilju usmeravanja dece ka korisnim aktivnostima pomoću kojih će se izboriti sa dosadom: razne društvene igre, lagane vežbe istezanja, usvajanje novih veština poput slikanja, vajanja figurica od plastelina, čitanje itd.

8. Održavanje zdravih životnih navika: pravilna ishrana koja podrazumeva unos potrebne količine vitamina i minerala, unos dovoljne količine tečnosti , okrepljujući san, pozitivne misli...

9. Ograničavanje broja osoba unutar jedne stambene jedinice na broj članova porodice.

10. Zaštita dece od sredstava informisanja zbog čestog prikazivanja uznemirujućih sadržaja (preporuka psihologa je da se I sami roditelji kontrolisano informišu iz preoverenih izvora umesto da “robuju” vestima).