LEČENJE PREHLADE

Prehlada (nazeb) je zarazna bolest virusnog porekla. Sam tok bolesti zavisi delimično od vrste virusa koju smo „zakačili”. Virus prehlade se razvija u gornjim disajnim putevima. Infekcija virusom najčešće nastaje tako što se virus veže za receptor na površini ćelija u nosu, što mu omogućava da uđe u ćeliju i počne da se razmnožava. Tada inficirane ćelije proizvode molekule koji dovode do upale u gornjem disajnom traktu, te do uobičajenih simptoma: curenje i začepljenost nosa, bol u grlu I kašalj , u trajanju od nekoliko dana.

Za prehladu ne postoji čaroban lek. Uz odmor, adekvatnu ishranu i pravilnu nadonkadu tečnosti, preporučljivo je i konzumiranje prirodnih namirnica I saplemenata sa preventivnim i simptomatskim dejstvom. Obavezan deo tradicionalne palete namirnica za prehladu čine: pileća supa, C- vitamin, beli luk, med, limun, đumbir i beli luk. Osim njih, na listi se od skoro nalaze i probiotici, ehinacea I cink.

Reč nauke!

Ehinacea

Za ehinaceu se smatra da deluje na povećanje odbrambene sposobnosti organizma. Lekovita svojstva su pokazala tri vrste ehinacee (Ehinacea purpurea, Ehinacea angustiofolia i Ehinacea pallida). Zaključak 24 dvostruko slepe studije sa više od 4500 učesnika je da u pogledu lečenja prehlade ehinacea nije efikasna, ne ublažava simptome, niti smanjuje trajanje bolesti. Međutim, u 12 istraživanja se pokazalo da ehinacea može da deluje preventivno , te da se čak 10 – 20% umanjuje šansu za nazeb, ukoliko se preparat uzima redovno. Ipak, treba biti oprezan jer većina preparata na tržištu na bazi ehinacee nije prošla neophodna ispitivanja, te njihov konkretan učinak nije poznat.

Beli luk

Beli luk je jedna od glavnih namirnica koje se preporučuju u slučaju prehlade, najpre za preventivu, a onda i za ublažavanje simptoma bolesti. Kada isečemo ili izgnječimo beli luk iz njega se oslobađa alicin, komponenta koja belom luku daje karakterističan miris. Osim mirisa, alicin je komponenta zadužena za lekovito dejstvo biljke, ali ne postoje dovoljno relevantna naučna ispitivanja koja se tiču uticaja alicina konkretno na simptome prehlade. Jedna manja studija koja je obuhvatala više od 140 odraslih tokom 12 nedelja u zimskim mesecima, pokazala je da je alicin efikasan u preventivi. Naime, grupa koja je dobijala mega dozu od 180mg ekstrakta alicina dnevno, imala je 64% manje slučajeva prehlada od placebo grupe, dok je dužina trajanja simptoma smanjena za 70%. Vredi napomenuti da je jedno od neželjenih dejstava uzimanja mega doza alicina u ovom eksperimentu bilo pojačano podrigivanje neugodnog mirisa.

Vitamin C

C vitamin je prisutan u namirnicama, najpre u svežem voću i povrću, ujedno je i jedan od najčešće uzimanih saplemenata. Popularnost i kontroverze oko ovog vitamina počeli su sedamdesetih godina, kada je hemičar Lajnus Poling ukazao na njegove višestruke zdravstvene benefite. Od sedamdesetih godina do danas stvoreno je masivno telo dokaza – istraživanja koja su ispitivala dejstvo vitamina C na prehladu, i kao preventive i kao lek. Istraživanja na više od 3000 epizoda prehlade su pokazala da uzimanje C vitamina nema nikakvog dejstva na simptome bolesti. S druge strane, više od 11 000 subjekata u 30 različitih istraživanja, dokaz su da uzimanje vitamina C ima vrlo malo preventivnog učinka jer se incidence prehlada uz uzimanje saplemenata vitamina C se nije smanjila. Međutim, u pojedinim istraživanjima se pokazalo da redovno uzimanje vitamina C kod osoba koje trpe izuzetan fizički napor i stres (na primer: maratonci) može da prepolovi broj prehlada.

Med, limun i đumbir

Med se tradicionalno preporučuje za smirivanje kašlja, a dobru praksu preporučuje i SZO (Svetska zdravstvena organizacija). Učinkovitost meda je dokazana u jednoj dvostruko slepoj studiji koja obuhvata 300 dece uzrasta 1- 5 godina sa simptomima kašlja usled gornje respiratorne infekcije. Deca su bila podeljena u 4 različite grupe, i svakoj grupi dece je davana po jedna doza: 3 grupe su dobijale doze različite vrste meda, a jedna placebo. Rezultati su pokazali da je med značajno doprineo smanjenju intenziteta i trajanja kašlja kod dece koja su uzimala med u poređenju sa placebo grupom.

Ne postoje validna istraživanja koja bi ispitivala uticaj limuna i đumbira konkretno na prehladu, ali đumbir se pokazao kao efikasan lek u tretmanu stomačnih tegoba, mučnine i nadutosti, koji takođe mogu da se jave kao propratni simptomi prehlade. U svakom slučaju, topao napitak sa medom, limunom i đumbirom predstavlja dobru kombinaciju za uživanje i ugođaj tokom trajanja bolesti. Iako nije naučno dokazano, značaj samougađanja tokom prehlade ne sme da se zanemari u nedostatku konkretnog leka.

Pileća supa

Većina ljudi kada se prehladi pronalazi utočište u toploj pilećoj supi. Osim što je dobra i zdava navika, naučnici su se zapitali šta je ono što supu čini tako posebnim lekom za prehladu. Naime, lečenje prehlade supom nije samo mit. Piletina sadrži cistein, aminokiselinu koja se oslobađa prilikom kuvanja mesa. Cistein razređuje secret koji se nakuplja u nosu, grlu i plućima, te olakšava iskašljavanje i izduvavanje nosa.

Studija koja je uključivala 15 pojedinaca je dokazala da supa aktivno doprinosi razgradnji sluzi i olakšava disanje tokom prehlade, odnosno, da je inhaliranje parom vruće supe učinkovitije u poređenju sa inhalacijom vodenom parom. Stimulacija čula mirisa i ukusa aromom i začinima dodatno podstiče sekreciju.

Drugo istraživanje je ukazalo na to da pileća supa aktivno deluje protiv zapaljenskih procesa. Studija sprovedena i objavljena 2000. godine, dokazala je da pileća supa smanjuje kretanje neutrofila, belih krvnih zrnaca zaduženih za upalne procese gornjeg disajnog trakta. Većina simptoma prehlade su zapravo imuni odgovor na prisustvo virusa. Neutrofili koji se aktiviraju i upalni procesi koji se odvijaju u gornjem disajnom traktu otklanjaju viruse i direktan su izvor neprijatnih simptoma prehlade. Konzumiranje supe usporava njihovo kretanje i doprinosi smanjenju zapaljenja. U studiji je zapaženo da supa od povrća ne proizvodi isti efekat bez pilećeg mesa, što znači da pileća supa aktivno doprinosi smanjenju zapaljenja, te se može smatrati lekom za prehladu.

Probiotik

Trenutno nema istraživanja koja se tiču uticaja probiotika na lečenje ili prevenciju prehlade. Ranija istraživanja koja su ispitivala uticaj konzumacije jogurta na prehladu nisu imala jedinstvene rezultate. Od 6 studija samo je jedna pokazala preventivnu funkciju jogurta, smanjivši broj prehlada, simptome i trajanje bolesti, ali ovi nalazi nisu primenjivi u širem kontekstu. Na osnovu razmatranja 12 istraživanja zaključeno je da je konzumiranje probiotika ipak efikasnije od placeba u prevenciji prehlade.

Cink

7 istraživanja je pokazalo da cink može biti učinkovit u prevenciji prehlade za više od 30%. U istraživanjima je učestvovalo 199 pojedinaca koji su na početku prehlade dobijali pastille cink – acetata. Kao rezultat, uočeno je smanjenje trajanja prehlade za do 3 dana. Ranije analize nisu uočavale smanjenje trajanja prehlade kod doziranja cinka od 75mg dnevno, dok je istraživanje sa doziranjem od 80 i više mg imalo jedinstven zaključak po pitanju reduciranog trajanja prehlade. Vredi napomenuti da, iako postoje jaki dokazi za učinkovitost lozenge cink – acetata, odgovarajuću formula i dozu ne sadrži svaki preparat dostupan na tržištu. Neki proizvodi sadrže male doze, dok drugi sadrže supstance koje vezuju cink , poput limunske kiseline, što smanjuje otapanje cinka. Takođe, uobičajena preporučena doza za odrasle je oko 10 mg dnevno, što je daleko manje od doza koje su davane subjektima u ovim istraživanjima.