Period Adolescencije

PERIOD ADOLESCENCIJE

Adolescencija se odnosi na stadijum humanog razvoja koji se nalazi na prelazu između detinjstva i odraslog doba.. Etimologija nas upućuje da je sam termin adolescencija potekao iz latinskog jezika jezika, od glagola adolescere, što znači rasti tj. rsati do zrelosti. Dok se reč pubertet odnosi fizički I seksualni razvoj jedinke, adolescencija obuhvata i emotivni, socijalni, psihološki I mentalni razvoj čoveka.Obuhvata period od 12-te do 19-te godine života.

Adolescencija istovremeno predstavlja najproblematičniji i najzdraviji period života.

Zašto najproblematičniji? Zato što se četvrtina mladih osoba (urasta 10 – 18 godina) izlaže riziku od neuspeha u školi ili povredama kao posledicama nepromišljenog ponašanja. Takođe se smatra da je prosečan period za “upoznavanje“ sa alkoholom između 11-te i 12-te godine života.

Statistički podaci ukazuju na činjenicu da je 65% bolesti koje se javljaju u odraslom dobu (gojaznost, kardiovaskularne bolesti, karcinom pluća) povezano sa ponašanjem usvojenim za vreme adolescencije.

Cilj adolescentne medicine je dvostruk:

  • Pomoći adolescentima da ostvare zdrav i uspešan prelaz u odraslo doba
  • Ohrabriti zdrav stil života i promociju dugovečnosti

Prvi znaci puberteta kod devojčica se javljaju oko 10-te godina života, a kod dečaka godinu dana kasnije (oko 11-te godine života).

Stadijumi adolescentnog razvoja:

  • RANA,
  • SREDNJA
  • KASNA ADOLESCENCIJA.

RANA ADOLESCENCIJA

  • uključuje period brzih telesnih promena.
  • Počinje inicijalna separacija od roditelja ali je još uvek probna stadijuma ali je ona još uvek probna
  • Karakteriše je i sporadična sposobnost za operativno mišljenje.

SREDNJA ADOLESCENCIJA

  • Insistiranje na separaciji od porodice
  • Kulminacija borbe za autonomiju i napora za utvrđivanje identiteta nivou.
  • Intenziviranje interesovanja za seksualnu aktivnost

KASNA ADOLESCENCIJA

  • Emocionalna bliskost  i karijera postaju ključni interesi.
  • Mnoga rizična ponašanja između adolescenata mogu biti viđena kao napor da se testira granica i spospbnost novorazvijene fizičke i mentalne hrabrosti.
  • Zahvaljujući razvoju kapaciteta za formalno operativno mišljenje, adolescent biva svestan uverenja drugih ljudi, ali ipak nesposobani da diferencira svoj interes od intersa okoline.
  • Adolescneti su skloni verovanju da se negativne posledice (primer: nenamerna trudnoća, zavisnost od droge, HIV infekcija) ili ozbiljne povrede dešavaju drugima ali ne i njima.

Paralelno hormonalnim i genitalnim promenama koje se pojavljuju za vreme puberteta javljaju se i seksualna osećanja i impulsi.U početku takvi impulsi su najvećim delom nediferencirani i direktno usmereni prema osobama istog pola ali nemaju neophodne implikacije za buduću seksualnu orijentaciju. Kako adolescent sazreva, ovi impulsi generalno postaju direktno usmereni prema individuama suprotnog pola.smatra se da 10% adolescenata, ipak, nastvalja da ima seksualna osećanja direktno predominanatna prema osobama istog pola.

Kao važna komponenta seksulanog sazrevanja je realizacija humane seksualnosti, koja je mnogo kompleksnija od samog fizičkog aspekta sazrevanja.