POREMEĆAJI ISHRANE

Poremećaji ishrane su psihički poremećaji koji se odražavaju na telo tj.telesnu težinu, uzrokujući često druge zdravstvene probleme koji mogu da imaju letalan ishod. Najčešće se srećemo sa anoreksijom i bulimijom mada postoji i niz drugih koji onemogućavaju normalno funksionisanje. Nabrojaćemo samo neke od njih:

• Ortoreksija tj. opsednutost zdravom hranom tj. opsednutost brojem kalorija koji se unosi
• Bigoreksija tj. opsednutost razvojem mišične mase uz opsesivno vežbanje i često uzimanje sredstava za povećanje snage i izdržljivosti.
• Drunkoreksija tj. pijenje alkohola ali uz nejedenje, kako bi se izbegao dobitak na težini.
• Dijabulimija tj. poremećaj obolelih od dijabetesa koji ne uzimaju insulinsku terapiju čime telo naglo gubi na težini jer koristi sopstvene rezerve energije tako što ih uzima iz masnih naslaga i mišića.
• Kompulzivno prejedanje tj. unošenje ogromne količine hrane u kratkom vremenskom roku.

Svi pomenuti poremećaji često su povezani sa anoreksijom i bulimijom, mogu se smenjivati ili voditi u jedan od ova dva poremećaja.

Anoreksija nervoza

Anoreksija nervoza je poremećaj ishrane tj. heterogeni i multifaktorijalni poremećaj, najčešće viđen kod adolescentkinja. Deset puta je češća kod osoba ženskog pola i najčešće se javlja između 12-te i 20-te godine života. Karakteriše je:

• Nameran gubitak telesne težine.
• Intenzivan strah od debljanja.
• Poremećaj u percepciji oblika i veličine tela.

Na nastajanju anoreksije utiče više etoloških faktora. Razmatra se kombinacija biloških faktora, psiholoških predispozicija i socijalnih i kulturnih uticaja. Ispitivanja su pokazala da postoji uticaj genetskih faktora i poremećaj funkcije serotonergičkih sistema, dok neki autori čak smatraju da je anoreksija bežanje od odrastanja. Ipak, vođeni pre svega logikom razmišljanja, možemo da zaključimo da su presudni faktori oni koji određuju ličnost jer je činjenica da se, kada se steknu spomenuti uslovi, kod nekih osoba razvija anoreksija, a kod drugih ne.

Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, anoreksija podrazumeva:

• Gubitak telesne težine tako da je ona bar 15% ispod očekivane za određeni uzrast i visinu.
• Osoba sama izaziva taj gubitak na težini.
• Osoba sebe doživljava kao gojaznu, sa intenzivnim strahom od gojaznosti.
• Postoji endokrini poremećaj na nivou hipotalamus – hipofiza (amenoreja, pad libida, impotencija)

Klinička slika:

Kao osnovni simptom anoreksije navodi se strah od dobijanja na težini udružen sa izmenjenom telesnom slikom. Takođe se može primetiti i karakteristično ponašanje obolelih osoba: izbegavanje određenih namirnica, sakrivanje hrane, izbegavanje uzimanja hrane u društvu, uporno vežbanje kao i korišćenje laksativa i diuretika. Pridruženi psihički simptomi su: depresivno raspoloženje, razdražljivost, nesanica, povlačenje iz društva,zaokupljenost mislima koje im se nameću naizgled protiv njihove volje ili prisilnim radnjama najčešće vezanim za hranu, jelo, izgled tela ili telesnu težinu.

Od telesnih komplikacija se javljaju: nepravilan rad srca, nizak krvni pritisak, nesvestice, opstipacija, gubitak menstruacije, snižena telesna temperatura i nesposobnost da se podnese hladnoća, smanjena mišićna masa, slabe kosti sklone prelomima, otečeni zglobovi, suva koža, proređena paperjasta kosa, krti lomljivi nokti, erozije i karijes zuba.

Lečenje

Lečenje obuhvata kombinaciju terapijskih pristupa koji se primenjuju nakon dobre procene i laboratorijskih ispitivanja a uključuje: individualnu psihoterapiju, porodičnu terapiju i medikamente. Zavisno od stanja obolele osobe,uključuju se i specijalisti iz drugih oblasti medicine: nutricionista, ginekolog,internista...Smatra se da najbolje rezultate daje kombinacija kognitivno-bihejvioralne terapije i porodične intervencije.

Bulimija

Bulimija je heterogeni i multifaktorijalni poremećaj ishrane. Karakterišu ga ponavljane epizode prejedanja uz osećanje gubitka kontrole nad uzimanjem hrane, neadekvatno kompenzatorno ponašanje u cilju prevencije dobijanja na težini i preokupiranost telesnom težinom i figurom. Češća je među osobama ženskog pola, a najčešće se javlja u kasnoj adolescenciji i ranim dvadesetim godinama. Na njen razvoj utiču biološki, psihološki i socijalni faktori a dokazana je i genetska predispozicija i poremećaj funkcionisanja serotonergičke transmisije.

Dijagnostički kriterijum za bulimiju:

• Ponavljane epizode preteranog uzimanja hrane – najmanje dva puta nedeljno u periodu od tri meseca i to sa uzimanjem velikih količina hrane u kratkom periodu.
• Stalna preokupacija hranom i neodoljiva želja ili osećaj prisile za unošenjem hrane.
• Osoba se odupire gojenju povraćanjem, izazivanjem pražnjenja creva, periodima gladovanja ili upotrebom različitih preparata za redukciju apetita.
• Osoba sebe doživljava kao debelu i ima strah od gojaznasti.

Telesna težina ovih osoba može biti ispod normale, normalna ili prekomerna. Važna odlika bulimije su epizode unošenja enormno velikih količina hrane za relativno kratko vreme praćene osećajem gubitka kontrole. Kod nekih osoba su te epizode svakodnevne, dok su kod nekih intermitentne. Najčešće se unosi hrana bogata ugljenim hidratima i mastima (sladoled, slatkiši,kolači). Nabavljanje i uzimanje hrane je tajno. Javljaju se i prateći simptomi: depresivnost, anksioznost, nisko samopoštovanje, ljutnja, osećanjem krivice posle jela, impulsivnost, socijalno povlačenje, teškoće u svakodnevnom funkcionisanju, neefikasnost.

Klinička slika:

Bulimija se javlja sama ili naizmenično sa anoreksijom. Ako se javlja naizmenično sa anoreksijom, osoba neko vreme ne želi da jede (često u ovoj fazi koristi sredstva za smanjenje apetita), zatim sledi prejedanje i na kraju povraćanje („čišćenje“).

Telesne posledice uključuju: promene na želucu i pankreasu, problemie sa štitnom žlezdom, upalu jednjaka, problemie sa zubima i belest desni usled povraćanja želudačne kiseline. Usled čestog povraćanja se troše voda i kalijum iz telesnih tečnosti što izaziva poremećen ritam srca i grčenje mišića (pa čak i oduztost). U težim slučajevima neki od ovih telesnih problema mogu dovesti do smrti. Jos jedna opasnost je samoubilačka depresija.

Lečenje:

Psihološko lečenje bulimije podrazumeva pojedinačnu, porodičnu i grupnu psihoterapiju. Preporučuju se bihevioristička ili kognitivna, pri čemu se bihevioristička usredsređuje na menjanje navika obolelele osobe dok kognitivna psihoterapija, često kombinovana sa antidepresivima, ima za cilj da se suprodstavi negativnim mislima koje su upozadini destruktivnih navika.

Opomene prijatelja i porodice mogu da imaju suprotan efekat, te je obavezna predostrožnost u razgovoru sa obolelim osobama!

I za kraj, ostavljamo Vam prostor da sami dođete do nekih zaključaka!

Zašto se insistira na porodičnoj terapiji? Da li mediji zaista snose najveću odgovornost za učestalost problema sa ishranom? Da li i sam podatak da osoba ima najprisniji odnos sa medijima predstavlja problem?

Nema sumnje da promovisanje nerealnih ideala mršavosti ima negativan uticaj na zadovoljstvo sopstvenim telom kao delom sveobuhvatnog koncepta o sebi ali sve više studija ističe uticaj vršnjaka i porodice na formiranje svesti o sebi. Zadirkivanje od strane vršnjaka i kritike od strane roditelja ili braće i sestara koje dolaze direktno iz našeg okruženja sigurno imaju jači uticaj nego udaljene predstave koje portretišu mediji.

Zato negujte prisne odnose sa svojom decom. Gradite poverenje. Razgovarajte. Prihvatite ih onakve kakvi oni zapravo jesu, neki spremniji da se suoče sa nametima kulture, neki manje spremni. Budite topli i puni razumevanja. Naučite ih da neguju svoju jedinstvenstvenost umesto da se po svaku cenu prilagođavaju trendovima koji narušavaju autentičnost i keativnost, nudeći putem medija samo privid slobode i kontinuiranog dešavanja.