PROBIOTICI I PREBIOTICI

Da li Vam je poznato ko je bio Ilija Iljič Mečnikov? Ukoliko jeste, već znate o čemu će biti reči u ovom tekstu. Za one koji se prvi put susreću sa ovim imenom, evo i objašnjenja zašto ga spominjemo! Da li je dovoljno ako kažemo da je ovaj ruski biolog bio i dobitnik Nobelove nagrade za medicinu za istraživanja fagocitoze? Upravo istražujući fagocitozu, on je razradio teoriju o starenju kao posledici patološke fagocitoze živčanih i drugih oslabljenih ćelija zbog intoksikacije produktima bakterija u debelom crevu. Stoga je kao lek od „bolesti starenja“ preporučivao jogurt. Na kraju teksta će Vam biti jasno i zašto baš jogurt!

U gastrointestinalnom traktu se nalaze različiti mikrooraganizmi koji žive u simbiozi sa svojim domaćinom. Tako bakterije koje se nalaze u gastrointestinalnom traktu, naročito one u kolonu, sintetišu brojne supstance sa pozitivnim i negativnim lokalnim i sistematskim efektom. Sastav crevne flore zavisi od uzrasta, akutnih i hroničnih bolesti i primene lekova (naročito antibiotika).

Prvo naseljavanje gastrointestinalnog trakta bakterijama nastaje na porođaju. Genotip i način ishrane su primarni faktori koji utiču na sastav crevne flore deteta sve dok se on ne stabilizuje, što se dešava nakon druge godine života.

PRObiotici su mikroorganizmi (bifidobakterije i laktobacili) koji povoljno deluju na naš organizam:

• Inhibišu rast patogenih bakterija.
• Poboljšavaju svarljivost laktoze i drugih hranljivih materija.
• Vrše modulaciju imunskog odgovora.

PREbiotici su selektivno fermentabilne komponente koje dovode do specifičnih promena u sastavu i aktivnosti crevne flore tj. do povećanja aktivnosti bifidobakterija i drugih probiotskih bakterija. Prosto rečeno, prebiotici su „hrana za probiotike“. Uzimanje hrane sa prebiotskim svojstvima višestruko utiče na zdravlje:

• Menja se pH vrednost, konzistencija i sadržaj kratkolančanih masnih kiselina u stolici, a takođe se smanjuje i vreme tranzita kroz gastrointestinalni trakt.
• Vrši se moduliranja biomarkera aktivnosti imunskog sistema.
• Preventivno deluje na pojavu oboljenja poput inflamatornih bolesti creva i karcinoma kolona.
• Povećava apasorpciju kalcijuma i ostvaruje povoljan efekat na metabolizam masti i ugljenih hidrata, što je važno kod oboljenja kod kojih postoji metabolički sindrom).

Najznačajniji prebiotici su:

• Inulin
• Fruktooligosaharidi
• Oligosaharidi humanog mleka

Nalaze se u majčinom mleku ali i u namirnicama biljnog porekla, kao što su: banane, špragla, beli i crni luk, praziluk, citrusno voće, jabuka, sveži orasi, maslačak, cikorija, intergralano pšenično zrno, ječam itd.

Dobijaju se industrijski (ekstrakcijom iz cikorije) ili enzimskom sintezom iz saharoze.

Simbiotici objedinjuju efekat probiotika i efekat prebiotika. Znači, to su prirodni i veštački proizvodi u kojima prebiotici selektivno pomažu preživljavanje i optimalnu aktivnost probiotskih bakterija.

Najstariji i najvredniji simbiotik je MAJČINO MLEKO! Oligosaharidi majčinog mleka se ponašaju kao solubilni analozi liganda patogenih bakterija. Imaju uticaj na gensku ekspresiju, inhibiciju ćelijskog rasta i indukciju diferencijacije i apoptoze enterocita (crevnih apsortivnih ćelija). Dospevaju u cirkulaciju tako da imaju sistemski efekat.

Na sastav probiotskih bakterija u majčinom mleku najviše utiče način porođaja, ishrana, stepen uhranjenosti, način života dojilje i primena antibiotika u toku porođaja. Najčešće su stafilokok, streptokok, laktobacili ali i druge bakterije koje naseljavaju digestivni trakt deteta. Majčino mleko je funkcionalna hrana za novorođeno dete.

Danas se inače pridaje poseban značaj funkcionalnoj hrani, hrani koja preventivno ili terapijski utiče na pojedine aspekte zdravlja, pa se probiotici i prebiotici dodaju namirnicama. Verovatno ste mnogo puta čitali o povoljnom uticaju konzumiranja jogurta. Zašto baš jogurta, već bi trebalo da Vam bude jasnije ukoliko znate kako jogurt nastaje! Dakle, nastaje zakišeljavanjem mleka bakterijskim kulturama tj. insistiranjem na probiotskom svojstvu proizvoda. Ukoliko niste ljubitelji jogurta, probajte sa kiselim mlekom, sirom ili nekim drugim fermentisanim mlečnim proizvodom. Povoljna svojstva na zdravlje su dokazana!