Skolioza

SKOLIOZA

Posturalni poremećaji su poremećaji stava ili držanja tela. Za razliku od deformiteta, koji predstavljaju promene na koštanom sistemu, kod posturalnih poremećaja postoje promene na mišićnom aparatu. Iako su kod posturalnih poremećaja promene u početku samo funkcionalne, kasnije mogu preći u strukturalne.

Pravilan postularni stav je bitan elemenat u prevenciji deformacija kičmenog stuba!

Skolioza predstavlja lateralno krivljenje kičme u frontalnoj ravni, što znači da se kičma savija u stranu 10° i više.

Može da nastanu:

  • U grudnom delu.
  • U slabinskom delu.
  • U oba dela istovremeno.

U obliku slova „S“ ili „C“.

Skolioze mogu biti:

  • Funkcionalne.
  • Kongenitalne.
  • Idiopatske.

Funkcionalne skolioza podrazumeva loše držanje tela, dok su uzraci nastanka kongenitalne i idiopatske skolioze nepoznati.

Idiopatska skolioza može biti:

  • Infantilna – javlja su uzrastu do treće godine.
  • Juvenilna – javlja se u uzrastu od treće do desete godine.
  • Adolescentna - javlja se u uzrastu nakon desete godine.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i RTG snimka. Prevashodni značaj za dalji ishod ima pravovremeno dijagnostifikovanje skolioze, kako bi se vežbama zaustivalo njeno dalje napredovanje. Važnost redovnih sistematskih pregleda kod pedijatra, koji će savetima nastojati da preveniraju i samo javljanje skolioze je takođe važna. Bilo koji deformitet kičme, pa tako i skolioza, mora biti praćen od strane ortopeda i fizijatra koji određuju način lečenja, dok vežbe sprovodi fizioterapeut uz pomoć roditelja ukoliko je dete mlađeg uzrasta. Vežbe je potrebno raditi svakodnevno uz povremene preglede lekara, fizijatra i ortopeda.