Spirometrija

Spirometrija

Otežano disanje i osećaj nedostatka vazduha (dispnea) je u 4% razlog obraćanja lekaru primarne zdravstvene zaštite u dispanzeru.

Pravilna upotreba testova plućne funkcije - spirometrija - pomaže u razlikovanju uzroka dispnee, praćenju reverzibilne obstrukcije - asthme i praćenju progresije hronične plućne bolesti (HOBP). Utvrđeno je da se HOBP precenjuje u 41% pacijenata ali i podcenjuje u 29% u poređenju sa nalazom spirometrije, znači da je predhodna procena lekara bila tačna u 30% pacijenata. Američko udruženje za grudne bolesti i Evropsko respiratorno udruženje preporučuju spirometriju kao kao obavezni deo dijagnostičke obrade za HOBP i Asthmu.

Astma je opstruktivna bolest, ali pošto je reverzibilna, spirometrija može biti normalna van perioda pogoršanja bolesti.

Hronična opstruktivna plućna bolest(HOPB) je takođe opstruktivni poremećaj, ali u većini slučajeva nije reverzibilna pa je nalaz spirometrije uvek patološki. Spirometrija precizno meri stepen obstrukcije disajnih puteva.

Poremećaj ventilacije pluća mogu dati i restriktivne plućne bolesti.

Rezime Spirometrija je korisna metoda za otkrivanje ranih promena u bolesti i pruža fiziološku potvrdu za dijagnozu. Kada se pravilno izvede, može se koristiti za procenu progresije bolesti i odgovora na terapiju. Ukoliko se spirometrijske vrednosti odnosa FEV1/FVC ili FVC poprave za najmanje 12% ili 0,2 L kod odraslih ili za više od 12% kod dece nakon primene bronhodilatatora kratkog dejsta smatra se pozitivnim odgovorom na lek. Za pacijente sa FEV1 manjim od 70% od predviđenog može se ponoviti spirometrija posle primene kratko delujućeg bronhodilatatora ovo ima značajnost ravnu bronhoprovokacionom testu. FVC manji od 80% od predviđenog kod dece se definiše kao nizak. Potpuna reverzibilnost se obično javlja kod astme, ali je obično odsutnan ili nekompletn kod HOBP.

Zarobljavanje vazduha, pri čemu vazduh koji bi se normalno izdahnuo ostaje u plućima, može se desiti kod pacijenata sa čistim opstruktivnim procesom i proizvesti sliku mešovitog obstruktivno-restriktivnog poremećaja. Značajna reverzibilnost smanjenog FVC-a sa bronhodilatatorom pokazuje da je prividni mešoviti obrazac ipak čisti opstruktivni proces.

Kada je indikovana spirometrija?

  • Kod teškoća u disanju, nedostatka vazduha praćenog subjektivnim osećajem otežanog disanja
  • Kod bolova u grudima
  • Kašlja koji duže traje
  • Oslabljenog disajnog šuma
  • Hiperinflacije na snimku pluća
  • Poremećaja laboratorijskih parametara (policitemija)
  • Deformiteta kičmenog stuba i grudnog koša

Smatram da je spirometrija kao neinvazivna metoda, pogodna za izvođenje i kod dece već od šest - sedam godina, od velike pomoći u dijagnostici i lečenju mnogih plućnih oboljenja, pogotovo asthme, ali da se nedovoljno koristi.

Dr Andrija Rudić