Sport Kao Hobi

SPORT KAO HOBI

Leto i letnji raspust polako ustupaju mesto šuštanju jesenjeg lišća i okretanju stranica knjiga. Kako bi deca ostala u dobroj psiho-fizičkoj formi uprkos gomilanju školskih obaveza, pedijatri jednoglasno predlažu – sport kao hobi.

Hobi je:

  • Aktivnost koja se obavlja zbog ličnog zadovoljstva.
  • Način povezivanja osoba sa istim interesovanjima.
  • Primanje i davanje informacija koje u svojoj srži nose znanje i veštinu.
  • Razmena znanja koje je stečeno iskustvom.

Dakle, sport kao hobi je:

  • Razvoj krupne i sitne motorike.
  • Socijalizacija ličnosti kroz timski rad.
  • Usvajanje osnovne vrline sporta - sportskog duha.

A komponente sportskog duha su:

  • Etika, fer-plej i poštenje.
  • Odgovornost, samodisciplina i tolerancija.
  • Posvećenost, razvijanje radnih navika, istrajnost.
  • Poštovanje atoriteta i uvažavanje svih učesnika.
  • Hrabrost, timska igra, solidarnost.
  • Samopoštovanje, samopouzdanje, jačanje karaktera.

Nije li poželjno da se baš na ovim temeljima gradi ličnost svakog pojedinca?

Međutim, danas roditelji i treneri sve više stavljaju akcenat na vrhunske rezultate i važnost pobede umesto na učenje i pravilan rast i razvoj (kako fizički, tako i lični), pa se kategorija „hobija“ polako gubi. Deca su često opterećena visokim očekivanjima (od strane roditelja i trenera), stalnim kritikama, nezadovoljstvom postignutim rezultatima, što posledično može da dovedei do ugrožavanja psihičkog zdravlja mladih naraštaja. Deca su naivna bića i gledano iz njihove perspektive, sve je lako dostupno. Zato im treba naglasiti da na rezultate u sportu utiče mnoštvo činilaca, učiti ih da prihvataju poraze, ustaju nakon poraza da bi uložili dodatni trud, u želji da ostvare cilj. Nije svakome od nas predodređeno da bude Novak Đoković, ali je svakome od nas data mogućnost da unapredi svoje zdravstveno stanje i fizičku kondiciju, što svakako doprinosi boljim mentalnim performansama i vedrijem duhu.