ŠTETNOST INFODEMIJE

Za nama je stoleće, koje je u velikoj meri bilo i vek eksperimenta. Ono što danas nazivamo „estetičkim uživanjem“, bilo je u srednjem veku „posmatračko gledanje“, koje je uključivalo sve interese mišljenja i življenja. Presudno za jedno delo tada, nije bilo da posmatrača ponese tako da on zanemari druge misli, ili da ga zabavi, već sposobnost da ga probudi i dovede do najvećeg uspona. Danas, krajnja svrha jeste estetičko uživanje, a smisao tj. moralna poruka, se sve više zanemaruju.

Televizija je medij koji nam pruža određen broj kanala, ograničenu ponudu. Televizijski gledalac smatra da ima slobodu medija, što ne možemo uzeti kao sasvim tačnu tvrdnju. Upravo taj ograničeni broj kanala negira slobodu mišljenja jer gledalac može da bira između određenog broja načina medijskog informisanja. Ova situacija pomalo podseća na slobodu u rezervatima koju sun imali američki Indijanci.

Televizijske kuće se bore za što veći broj gledalaca, tako što se svojom estetikom dodvoravaju gledaocu, mame ga jeftinim i banalnim sadržajem, kao i lažnim glamurom. Gledalac koji konzumira televiziju postaje opijen, izmanipulisan i zaveden. Od njega se ne traži nikakvo razmišljanje, stavlja se u pasivni položaj i dozvoljava da drugi razmišljaju umesto njega. On traži zamenu za životnu realnost i pronalazi je u opijatu diktiranom direktno iz vrha potrošačke kulture. Kvalitetan program je sve manje zastupljen na TV kanalima, kako nalaže društvo čije su jedine težnje ostvarivanje moći i obrt kapitala.

Internet, koji je doveo do demokratizacije medija i zahvaljujući kojem u svakom momentu možemo da biramo sadržaj koji želimo da razmatramo, za razliku od televizijskog medija koji je ograničen brojem kanala, donosi promenu u defisanju ukusa. Ipak, i jedan i drugi medij možemo smatrati samo oruđem za stvaranje privida slobode. Kao što smo rekli, istina je da televizija nudi velik broj informacija ali su one ograničene brojem kanala, čiji je sadržaj serviran direktno iz televizijskih kuća. Spram toga, emancipacija od masovnih medija predstavlja preduslov za „ slobodu u izboru“.

“Tehnološki progres i nauka nastali su u službi ostvarivanja čovekovih sloboda ali su čovekovoj slobodi postali najveći neprijatelji.” – Teodor Adorno.

Već više od godine dana celokupno društvo je suočeno sa infodemijom. Koliko je to dobro ako uzmemo u obzir izrazito nisku zastupljenost relevantnog, istraživačkog novinarstva (novinarstva koje je potrebno svakom društvu potrebna) i sa druge strane, bogatu ponudu blic-vesti sumnjivog kvaliteta? Da bismo znali da li je upijanje svake nove vesti korisno ili štetno po naše mentalno zdravlje, morali bismo da proučimo recept po kojem se prave.

1. Vesti se lako “vare“

Uzmimo primer:

Na šta se mediji fokusiraju?

Na osobu.

Gde je dotična osoba osoba zaražena korona virusom? Da li je ostavila ožalošćenu porodicu? Da li je opšte verovala da infekcija korona virusom može da ima fatalan ishod?

Sve to je irelevantno. Šta je relevantno?

Pandemija korona virusa. To je ono bitno, obaveza da mobilišimo sve mere zaštite u borbi protiv smrtonosnog virusa.

Ali smrt osobe unopse dovoljnu dozu drame, pa se novinari lešinarski obrušavaju na preminulog I njegovu porodicu (ukoliko je ima) jer je proizvodnja takvih vesti jeftina. Dakle, “zatrovani” takvim vestima stvaramo pogrešnu mapu rizika u glavi. Prateći iskustva ljudi sa korona virusom izlažemo se hroničnom stresu, koji itekako utiče na stanje našeg imunog sistema i dovodi u pitanje naše mentalno zdravlje.

3. Vesti su nevažne

Konzumiranje vesti je irelevantno za naš život. Ljudi teško prepoznaju ono što je bitno. Mnogo lakše prepoznaju ono što je novo. Bitka između bitnog i novog je fundamentalna bitka ovog vremena. Medijske organizacije žele da verujemo da nam vesti nude neku vrstu prednosti. Naravno da ne bi opstajale da veliki broj nas ne uspeju da ubede u to. Zapravo, one nas “navlače” na vesti, kako bi nas učinile zavisnim od izvora vesti i anksioznim bez njega.

4. Vesti nemaju moć da objasne

Vesti su mehurići na površini sveta. Hoće li nam gomilanje činjenica pomoći da shvatimo svet? Nažalost, neće. Taj odnos je obrnut. Važne priče ustvari i nisu priče već spori, moćni pokreti koji se dešavaju izvan vidokruga novinara, ali imaju moć transformacije.

5. Vesti nam truju telo

Priče nabijene panikom oslobađaju kaskade glukokortizola (kortiozola), što utiče na naš imuni sistem i inhibira oslobađanje hormona rasta. Drugim rečima, naše telo se nalazi u stanju hroničnog stresa.Velike količine glukokortizola negativno utiču na probavu, pojačavaju nervozu i osetljivost na druge infekcije. Potencijalno se javljaju i strah, agresija, smanjenje vidnog polja i teskoba.

6. Vesti povećavaju kognitivne greške

Vesti su majka kognitivih grešaka - potvrda pristrasnosti. Čovek je najbolji u interpretiranju svih novih informacija tako da njegova prethodno stečena percepcija ostane netaknuta. Vesti pogoršavaju ovu manu jer postajemo skloni preteranom samopouzdanju, spremni na glupe rizike i loše procene. Naši mozgovi žude za pričama koje “imaju smisla”, čak i ako ne korespondiraju sa stvarnošću.

7. Vesti sprečavaju razmišljanje

Razmišljanje zahteva koncentraciju. Koncentracija zahteva neprekidno vreme. Vesti su dizajnirane tako da nas prekinu. One su kao virus koji nam krade pažnju.One od nas čine plitke mislioce. Ali to nije sva šteta…

Kratkoročno pamćenje je ograničeno na određenu količinu krhkih podataka. Veza koja void od kratkoročnog do dugoročnog pamćenja je labilan kanal u mozgu, ali ako nešto želimo da razumemo, ta informacija mora da prođe kroz njega. Ako se ovaj prolaz zakrči, ništa neće moći da prođe kroz njega.

Kako vesti ometaju koncentraciju, tako utiču i na sposobnost razumevanja. Online vesti imaju još gori učinak. Istraživanje je dokazalo da razumevanje opada sa povećanjem broja hiperlinkova u dokumentu. Zašto? Zato što kad god se pojavi link, mozak mora da odluči da li će na njega kliknuti (u najmanju ruku), a to je već, samo po sebi, ometanje.

8. Vesti deluju kao droga

Što više vesti konzumiramo, to više vežbamo neuralne krugove za površno pregledavanje i multitasking”, dok one za fokusirano čitanje i razmišljanje ignorišemo. Većina konzumenata vesti, čak i ako su nekada bili strastveni čitaoci knjiga, izgubili su sposobnost apsorbovanja dužih članaka ili knjiga. Nakon par stranica se umore, koncentracija im ispari i postanu nemirni.

9. Vesti nas čine pasivnima

Mediji uglavnom izveštavaju o stvarima na koje mi ne možemo uticati. Svakodnevno ponavljanje vesti o stvarima na koje ne možemo uticati čini nas pasivnim. Sputava nas sve dok ne usvojimo pogled na svet koji je pesimističan, neosetljiv i sarkastičan. Konzumiranje vesti bar delimično dovodi do depresije.

10. Vesti ubijaju kreativnost

Stvari koje već znamo ograničavaju našu kreativnost. To je ujedno i razlog zbog kog matematičari, romanopisci, kompozitori ili biznismeni često proizvedu svoja najkreativnija dela u mlađoj dobi. Njihovi umovi tada uživaju širok, slobodan prostor koji ih podstiče na traženje i stvaranje novih ideja. Drugim rečima, ako želite da se bavite starim rešenjima – čitajte vesti, ali ako tražite nova rešenja – nemojte čitati vesti!