STREPTOKOKNA ANGINA
Streptokokna angina je bakterijska upala grla. Najčešći uzročnik oboljenja je Streptococus pyogenes grupe A, dok je streptokok grupe C i G ređi uzroćnik infekcije ždrela.
Iako streptokokna upala grla najčešće pogađa decu mlađu od 16 godina, prisutna je i kod odraslih. Niko nije imun na ovu zaraznu bolest. Deca mlađa od 3 godine retko oboljevaju od streptokoknog faringitisa, ali kod dece starje od 3 godine udeo streptokoknog faringitisa u ukupnom broju faringitisa je u porastu, da bi se maksimalni udeo dostigao kod dece predškolskog i školskog uzrasta (naročito u nižim razredima). Naročito se lako širi među decom u zatvorenim ili poluzatvorenim kolektivima, pa su manje epidemije u školama i vrtićima vrlo česte. Učestalost oboljenja je najveća tokom hladnih meseci u godini i to na prelazu jesen/zima i zima/proleće.
Bolest se prenosi se kapljičnim putem, posrednim ili neposrednim kontaktom sa obolelimili kliconošom. Kliconoše su osobe koje u svom grlu imaju streptokoknu bakteriju ali nemaju nikakve simptome. Vreme inkubacije je kratko (1-3 dana). Osnovna karakteristika simptoma je da se javljaju naglo, a ne postepeno kao kod virusnih infekcija.
U klasične simtome oboljenja spadaju:
- Bol u grlu
- Otežano gutanje
- Visoka temperatura
- Glavobolja
- Opšta slabost i malaksalost
U ređim slučajevima (naročito kod mlađe dece) javljaju se i:
- Gubitak apetita
- Bolovi u donjem abdomenu
- Mučnina i povraćanje.
Za streptokoknu anginu nisu karakteristični:
- Kašalj
- Izmena boje glasa
- Sekrecija iz nosa
Ovi simptomi karakteristični su isključivo za virusnu upalu.
Prilikom pregleda deteta sa streptokoknom anginom, pedijadar može da uoči:
- Crvenilo i otok mekog nepca
- Uvećane upaljene krajnike sa naslagama gnoja
- Povećanje limfnih čvorova na vratu i ispod doje vilice, koji su bolni na dodir
Kako se definitifna dijagnoza ne može doneti samo na osnovu simptoma i pregleda, pedijatar će insistirati da se uradi i bris grla, kako bi se sa maksimalnom pouzdanošću utvrdila dijagnoza.
Ukoliko se dokaže prisustvo bakterijske infekcije, neophodna je upotreba antibiotika, kako bi se zaustavilo širenje i sprečile eventuale komplikacije. Oboleli prestaje da bude zarazan već nakon 24h od početka primene antibiotske terapije. Iako simptomi, pri primeni antibiotske terapije, nestaju za 2 – 3 dana, terapiju je nephodno sprovoditi u trajanju od 10 dana. Ukoliko je osoba, nakon 10 dana primene antibiotske terapije, bez siptoma – nije potrebno raditi kontrolnu proveru bakteriološkog brisa ždrela. Čak i nakon adekvatnog lečenja, 5 – 30% obolelih ostaju kliconoše, koje ne treba lečiti.
Nelečena ili neadekvatno lečena streptokna infekcija grla može da dovede do komlikacija!
Širenjem bakterije iz ždrela na susedne organe mogu da nastanu:
- upala uha
- upala sinusa
- peritonzilarni absces
Prodiranjem bakterije u krv mogu da nastanu:
- bakterijemije i sepse
Najozbiljnije komplikacije su tzv. poslestreptokokne komplikacije koje se javljaju nekoliko nedelja nakon infekcije:
- reumatska groznica
- glomerulonefritis (oštećenje bubrega)