STREPTOKOKNA ANGINA

Streptokokna angina je bakterijska upala grla. Najčešći uzročnik oboljenja je Streptococus pyogenes grupe A, dok je streptokok grupe C i G ređi uzroćnik infekcije ždrela.

Iako streptokokna upala grla najčešće pogađa decu mlađu od 16 godina, prisutna je i kod odraslih. Niko nije imun na ovu zaraznu bolest. Deca mlađa od 3 godine retko oboljevaju od streptokoknog faringitisa, ali kod dece starje od 3 godine udeo streptokoknog faringitisa u ukupnom broju faringitisa je u porastu, da bi se maksimalni udeo dostigao kod dece predškolskog i školskog uzrasta (naročito u nižim razredima). Naročito se lako širi među decom u zatvorenim ili poluzatvorenim kolektivima, pa su manje epidemije u školama i vrtićima vrlo česte. Učestalost oboljenja je najveća tokom hladnih meseci u godini i to na prelazu jesen/zima i zima/proleće.

Bolest se prenosi se kapljičnim putem, posrednim ili neposrednim kontaktom sa obolelimili kliconošom. Kliconoše su osobe koje u svom grlu imaju streptokoknu bakteriju ali nemaju nikakve simptome. Vreme inkubacije je kratko (1-3 dana). Osnovna karakteristika simptoma je da se javljaju naglo, a ne postepeno kao kod virusnih infekcija.

U klasične simtome oboljenja spadaju:

• Bol u grlu
• Otežano gutanje
• Visoka temperatura
• Glavobolja
• Opšta slabost i malaksalost

U ređim slučajevima (naročito kod mlađe dece) javljaju se i:

• Gubitak apetita
• Bolovi u donjem abdomenu
• Mučnina i povraćanje.

Za streptokoknu anginu nisu karakteristični:

• Kašalj
• Izmena boje glasa
• Sekrecija iz nosa

Ovi simptomi karakteristični su isključivo za virusnu upalu.

Prilikom pregleda deteta sa streptokoknom anginom, pedijadar može da uoči:

• Crvenilo i otok mekog nepca
• Uvećane upaljene krajnike sa naslagama gnoja
• Povećanje limfnih čvorova na vratu i ispod doje vilice, koji su bolni na dodir

Kako se definitifna dijagnoza ne može doneti samo na osnovu simptoma i pregleda, pedijatar će insistirati da se uradi i bris grla, kako bi se sa maksimalnom pouzdanošću utvrdila dijagnoza.

Ukoliko se dokaže prisustvo bakterijske infekcije, neophodna je upotreba antibiotika, kako bi se zaustavilo širenje i sprečile eventuale komplikacije. Oboleli prestaje da bude zarazan već nakon 24h od početka primene antibiotske terapije. Iako simptomi, pri primeni antibiotske terapije, nestaju za 2 – 3 dana, terapiju je nephodno sprovoditi u trajanju od 10 dana. Ukoliko je osoba, nakon 10 dana primene antibiotske terapije, bez siptoma – nije potrebno raditi kontrolnu proveru bakteriološkog brisa ždrela. Čak i nakon adekvatnog lečenja, 5 – 30% obolelih ostaju kliconoše, koje ne treba lečiti.

Nelečena ili neadekvatno lečena streptokna infekcija grla može da dovede do komlikacija!

Širenjem bakterije iz ždrela na susedne organe mogu da nastanu:

• upala uha
• upala sinusa
• peritonzilarni absces

Prodiranjem bakterije u krv mogu da nastanu:

• bakterijemije i sepse

Najozbiljnije komplikacije su tzv. poslestreptokokne komplikacije koje se javljaju nekoliko nedelja nakon infekcije:

• reumatska groznica
• glomerulonefritis (oštećenje bubrega)