ULTRAZVUK KUKOVA

Kukovi predstavljaju jedan od nosećih zglobova donjih ekstremiteta. Važni su za usparvan položaj i hod čoveka.

Zglob kuka se sastoji iz 2 dela:

• Čašice (acetabuluma).
• Glave i vrata butne kosti (caput et colli femoris).

Nepravilan i patološki razvoj zgloba kuka izaziva posledične promene u vidu:

• Slabog razvoja čašice ( displazija).
• Decentriranja i poluiščašenja (subluxatio).
• Potpunog iščašenja ( luxatio).

Nelečeno iščašenje kukova dovodi do nejednakosti donjih ekstremiteta a može se javiti i hramanje na strani iščašenog kuka.

Kod slabog razvoja čašice i neodgovarajuće sadržanosti glave butne kosti u čašici, zbog poremećenih biomehaničkih odnosa, mogu nastati promene koje u odraslom životnom dobu dovode do deformacije zgloba kao i ranog oštećenja hrsakvice zgloba (rano degenerativno oboljenje kuka ili coxarthrosa).

Postoje tri načina pregleda kukova:

• Klinički.
• Ultrazvučni.
• Radiografski.

Klinički pregled kukova se obavlja u porodilištu i pedijatrijskom savetovalištu doma zdravlja. Ukoliko postoji sumnja ili nalaz nije sasvim uredan, tada se upućuje na ultrazvučni pregled. Najčešća mana u našoj sredini je urođeno iščašenje kuka (RPK) sa učestalošću javljanja 1-2 %.

Prema zakonskim preporukama, ultrazvučni pregled kukova je potrebno uraditi do kraja drugog meseca života. Prvi klinički i ultrazvučni pregled kukova moguće je obaviti u pedijatrijskim savetovalištima domova zdravlja. U slučaju sumnje na postojanje nekog od oblika razvojnog poremećaja kuka ili urođenog iščašenja kuka, neophodno je upućivanje dečijem ortopedu radi daljeg praćenja i eventualnog lečenja, dok se u slučajevima graničnih i sumnjivih nalaza obavljaju kontrole kod dečijeg ortopeda i to u vremenskom intervalu od treće nedelje do drugog meseca života. Kako je klinički pregled često nedovoljan u otkrivanju ove mane, posebno u prvim mesecima uzrasta, a radiografski pregled nepouzdan i štetan zbog zračenja, uz klinički pregled je obavezno uraditi i ultrazvučni pregled kukova, do kraja drugog meseca života.

Ultrazvučni pregled kukova je pouzdana metoda za postavljanje dijagnoze urođenog iščašenja kuka, kako u uzrastu koji je naveden, tako i u uzrastu do navršenih 12 meseci života. Obzirom da nema štetnosti pri ultrazvučnom pregledu, ovakvi pregledi se mogu ponavljati bez bilo kakvog rizika za dete. Ultrazvuk (sonoskrining, ultrasonografija) može da se radi u uzrastu novorođenčeta ili u krajnjoj meri, do kraja trećeg meseca života deteta. Kod novorođenčadi je ranije rađen skrining tj. pregled za svu decu ali je primećeno da to nije korisno jer se tada još ne vide koštana jezgra, već se pojavljuju kasnije. To je značilo da su rađena dva pregleda, što se ispostavilo bespotrebnim. Najbolje je uraditi jedan ultrazvučni pregled kukova do kraja drugog meseca života jer se tada mogu dijagnostifikovati razvojni poremećaj kuka ili druga urođena ili stečena oboljenja kuka, sa velikom sigurnošću. Rano postavljanje dijagnoze je preduslov za uspešno lečenje poremećaja. Pregled ultrazvukom omogućava prikaz i raspoznavanja struktura koje u najranijem uzrastu nisu vidljive metodom klasične radiografije.

NAJČEŠĆA PITANJA:

1. U KOM UZRASTU SE GLEDA ULTRAZVUK KUKOVA?

Ultrazvuk kukova je najbolje da se uradi do kraja drugog meseca život.

2. KO GLEDA ULTRAZVUK KUKOVA?

U većini slučajeva prvi ili inicijalni ultrazvuk radi pedijatar koji je obučen za tu vrstu pregleda.Već smo naveli da se svi slučajevi koji su sumnjivi ili patološki upućuju na dalju konsultaciju kod dečijeg ortopeda. U Poliklinici “Velisavljev” već dugi niz godina radi Prof. dr Lazar Petković, specijalsita dečije hirugije, ortopedija-traumatologije i dečije ortopedije, jedan od osnivača ove metode pregleda kod nas.

3. NA KOM APARATU SE GLEDA ULTRAZVUK KUKOVA?

Postoje razni ultrazvučni aparati I sonde. Za ultrazvučni pregled lokomotrong sistema , a posebno kukova, preporučuje se korišćenje lineranih sondi od 3,5 MHz do 10 MHz. Za pregled kukova novorođenčadi i mlađe odojčadi preporučuje se sonda od 7,5 MHz do 10 MHz a pregled se može obaviti i tzv. univerzalnom sondom od 5 MHz. U uzrastu odojčadi od 3. do 12. meseci preporučuje se korišćenje sonde od 5,0 MHz.

Poliklinika “Velisavljev” raspolaže aparatom najnovije serije za 2018. Godinu, ALPINION E – Cube 8.

NAJČEŠĆE DILEME

1. DA LI JE POTREBNO URADITI ULTRAZVUK KUKOVA ODMAH NAKON ROĐENJA?

Ne! Samo kod pozitivnih kliničkih nalaza, ultrazvučni pregled kukova se radi odmah po rođenju. Kod ostale decuepregledi se obavljaju u terminima koji su dati u prethodnim preporukama (obično do kraja drugog meseca života).

2. DA LI DETE TREBA DA NOSI “ŠIROKI POVOJ” TJ. “ŠVEDSKE PELENE”?

Ne! Nekadašnja primena tzv. "širokog povijanja" sa 3 pamučne pelene uz dodatak tzv. "švedske pelene" je zabluda i sada je napuštena. Sada je važeći stav da takvo "široko povijanje" ne leči urođeno iščašenje kuka. Povijanje u tzv. ”Pampers” pelenama je adekvatno i dovoljno.

3. KADA DETE STAVITI DA SEDI I KADA TREBA URADITI KONTROLNI PREGLED KUKOVA?

Dete bi trebalo samostalno da sedi sa navršenih 7 meseci. To znači da se dete možete stavljati da sedi između 6-og i 7-og meseca ali nikako ne treba forsirati sedenje, a naročito ga ne treba ostavljati da dugo sedi u kolicima (po 2-3 sata) ako još uvek ne sedi samostalno.

Ako dete ne sedi samostalno sa 7 meseci, roditelji najčešće samoinicijativno rade ultrazvuk kukova ali ako je prvi nalaz bio uredan, tada ultrazvučni pregled kukova ne treba ponavljati, već se obratiti pedijatru koji će dete uputiti kod fizijatra. Kontrolni pregledi kukova obavljaju se prema inicijalnom kliničkom i ultrazvučnom nalazu.

Kod promena kuka kontrolni pregledi se obavljaju po dogovoru sa dečijim ortopedom, u zavisnosti od procene stanja kuka i to u intervalima od druge nedelje do drugog meseca. Kod kukova koji se ortopedski leče, bitno je obavljati kontrole u kraćim vremenskim intervalima - od dve, tri nedelje do mesec dana (najduže). Nakon procene stanja, lečenje se može završiti, produžiti ili intenzivirati nekim drugim postupkom.