UNOS VODE TOKOM LETA

Krajnje je vreme da se nebo odupre opsadi tmurnih oblaka. Željno iščekujući sunčeve zrake, već nedeljama maštamo o brčkanju pored reke i jezera, putovanju na more ili bar uživanju pored bazena. Zahvaljujući proleću koje nas je odenulo u kabanice i gumene čizme, letu smo sve oprostili. Međutim, kada prva vrelina zapleše na betonskim pločama, prisetićemo se i tamne strane leta. Kako meteorolozi najavljuju, to će se desiti uskoro. Zato naš tim pedijatara priprema prve savete uz koje ćete lakše podneti eventualne nedaće koje se mogu javiti tokom nastupajućeg godišnjeg doba.

Počnimo od unosa vode. Voda od izuzetnog značaja za telesne funcije:

• Reguliše temperature tela znojenjem.
• Izbacuje toksine putem urina.
• Omogućava cirkulisanje korisnih materija putem krvi.

Poznato je da se usled visokih temperatura telo pojačano znoji, naročito ako su deca aktivna, te gubi izvesnu količinu tečnosti koju bi trebalo nadoknaditi. Odrasli ovaj gubitak svesno nadoknađuju, konzumirajući tečnost u različitim oblicima ali oni mlađi se često zaigraju, često zaborave šta su hteli da kažu, često zanemaruju signale koje im telo šalje…Zato bi roditelji morali da ih češće podsećaju na unos tečnosti.

Stručnjaci evropskog Instituta za hidrataciju navode da je preporučena dnevna količina vode za decu između 6 I 8 čaša (oko 2 l).

Na osnovu istraživanja koje je sprovela Evropska organizacija za ispravnost hrane preporučen unos vode za mlađu decu je:

• 1,3 l vode dnevno - za dečake i devojčice do 2 godine starosti.
• 1,6 l vode dnevno - za dečake i devojčice do 5 godina starosti.
• 1,6 l vode dnevno - za dečake i devojčice do 5 godina starosti2, 1 l vode dnevno - za dečake od 9 do 13 godina
• 1,9 lvode dnevno - za devojčice od 9 do 13 godina.
• Više od 2 l vode dnevno - adolescenti.

Dobra hidratacija održava koncentraciju ,utiče na održavanje idealne telesne težine, smanjuje rizik od pojave hroničnih bolesti i urinarnih infekcija i reguliše probleme sa stolicom (opstipaciju).

Dehidratacija predstavlja negativan bilans vode što znači da se svaki gubitak vode mora nadoknaditi kako do ovog stanja ne bi došlo.

Radi preventive navodimo i simptome blage dehidratacije:

• Umor.
• Glavobolja.
• Usporenost.
• Smanjena sposobnost koncentracije.
• Smanjene mentalne sposobnosti i sposobnost učenja (voda čini oko 80 % mozga i važna je za neurološke transmisije, pa loša hidratacija ima negativan uticaj na mentalne sposobnosti i sposobnost učenja kod dece).

Pedijatri upozoravaju i na sledeća stanja:

• Dete koje povraća,dete koje ima proliv, dete kod koga se javljaju oba ova simptoma usled neke bolesti, dete koje se pojačano znoji, dete koje pojačano mokri dodatno gubi vodu, pa bi na njega trebalo obratiti pažnju.
• Odojčad i mala deca lakše dehidriraju u odnosu na stariju decu i odrasle zbog bržeg gubitka relativno veće količine tečnosti.
• Bebe i mala deca ne umeju da prepoznaju osećaj žeđi koji predstavlja signal prirode da je uzimanje tečnosti. U ovom slučaju je odgovornost na roditeljima.odgovornost na roditeljima.