VIRUS HARA SRBIJOM

Kao što već znate, da bi dete bilo zdravo, neophodna mu je kvalitetna ishrana, fizička aktivnost, boravak na svežem vazduhu ali i redovno provetravanje prostorija u kojima boravi, dovojno sna i pozitivne energije. Svaki januar je izazov za samodisciplinu, pa obično plaćamo danak prazničnim trpezama, neprospavanim noćima ali i manjku fizičke aktivnosti. Ovog januara smo imali i dodatnih otežavajućih okolnosti da sačuvamo snažan imuni odgovor organizma – velika aerozagađenja zbog kojih smo više vremena provodili u zatvorenom prostoru. Tako nas je naša hedonistička priroda, udružena sa cehom kojim plaćamo nebrigu za svoje okruženje, kaznila velikim brojem virusnih infekcija.

Svakako da je jedan od razloga širenja ovog zdravstvenog problema i polazak dece u škole i vrtiće, kao i činjenica da je nastavno i vaspitno (pre svega vaspitno) osoblje bilo primorano da se ponaša u skladu sa naredbama koje su se odnosile na ograničavanje ili totalnu obustavu aktivnosti na otvorenom. Ipak, situacija u kojoj tridesetoro dece boravi u jednoj prostoriji, koja se danima ne provetrava, i nije mogla da obeća ishod drugačiji od ovog koji imamo.

Dakle, velika je verovatnoća da ovih dana kod svog mališana primetite neke od simptoma virusne infekcije kao što su:

• visoka temperatura (i do 40°C)
• malaksalost
• bol u grlu
• bol u mišićima
• kašalj
• curenje iz nosa

To znači da se i on bori protiv jednog od sledećeg virusa:

• AH1pdm09
• AH3
• Virus influence tipa B

Ono što bi svaki savestan pedijatar prvo rekao zabrinutom roditelju je sledeće:

Temperatura predstavlja odbrambenu reakciju imunološkog sistema koju aktiviraju virusi (bakterije) pri ulasku u organizam. Dakle, to je manifestacija borbe samog organizma koju ne bi trebalo sprečavati dokle god se odvija u zoni bezbednosti. To bi značilo da temperatura do 38°C ne zahteva obaranje.

Ako je njena izmerena vrednost veća od 38°C, opet ne treba paničiti, već probati sa nekim manje agresivnim merama borbe poput „orošavanja deteta“ pamučnom pelenom natopljenom mlakom vodom. Tako „orošeno dete“ treba ostaviti golo i otkriveno, da se osuši. Ukoliko temperatura i dalje raste, mogu se primeniti antipiretici (lekovi za snižavanje temperature). U najčešćoj upotrebi su paracetamol i brufen.

Cilj navedenih postupaka je spuštanje temperature u bezbedonosne vrednosti (do 38°C), da bi se organizam sam izborio do potpune normalizacije. Dakle, postupci poput onog „hajde da damo antipiretik da dete ne bi dobilo temperaturu“ nemaju medicinsko opravdanje.

Hlađenje tj.“orošavanje deteta“ se može ponavljati stalno, a može poslužiti i kao dopunska mera dok čekate da antipiretik počne da deluje.

Često se dešava da pedijatar kritikuje roditelje zbog pretopljavanja deteta koje ima povišenu temperaturu. U takvim situacijama je sasvim logičan kontraefekat – dete se utopljava da bi se zaštitilo (recimo: „da se ne bi još više razbolelo“), a zapravo se samo pogoršava već postojeće stanje (utoplavanje deteta dodatno povećava temperaturu i otvara vrata riziku od komplikacije).

U periodima visoke temperature, dete gubi veliku količinu telesne tečnosti znojenjem, isparavanjem i ubrzanim disanjem. Povećanje telesne temprature ubrzava potrošnju energije u organizmu, što dovodi do povećanja potrošnje telesne vode. Zato ne zaboravite, ma koliko bili uspaničeni, da dete primorate da pije što više tečnosti!

Pedijatri su takođe složni i po pitanju upotrebe antibiotika – antibiotici se ne smeju uključivati samoinicijativno i ukoliko njihova primena nije neophodna. Postoji mnogo argumenata kojima se može potkrepiti ovaj stav:

• Antibiotici ne deluju na virusne infekcije disajnih organa
• Antibiotici izazivaju poremećaj crevne flore koja predstavlja suštinu zdravlja deteta
• Postoje istraživanja koja ukazuju na to da su antibiotici takvi molekuli, koji suzbijaju imuni odgovor deteta time što smanjuju broj belih krvnih zrnaca ili funkciju limfocita.
• Postoje i istraživanja prema kojima antibiotici imaju negativan uticaj na mozak, depresiju i promenu ponašanja

Ovom pričom smo, dakle, hteli da ukažemo na neke od zabluda kojima pribegavaju roditelji, što iz neznanja, što iz nemogućnosti da menjaju svakodnevnu životnu rutinu. U svakom slučaju, želimo da ih podsetimo da „zdravlje nije sve, ali bez zdravlja, sve je ništa.“. U skladu sa tim, toplo im preporučujemo da se bore za zdravlje svog deteta time što ga neće slati u kolektiv dok sasvim ne ozdravi, time što će biti uz njega dok se bori protiv virusa i verovati u ono što svakog dana zajedno grade – snagu njegovog organizma, a ako primete da infekcija ne prolazi sama – najbolje bi bilo da potraže pomoć pedijatra.

Uz sve to, imajte na umu da detetu koje je bolesno prija ohrabrenje, toplina i pozitivan stav roditelja jer „Najbolji doktori na svetu su dr Dijeta, dr Mir i dr Veseljak.“ (Jonathan Swift)