ZAŠTITA OD SUNCA

Dočekali smo i tople dane usred juna, ma kako to neobično zvučalo. Nakon maja o čijoj se ovogodišnjoj ćudi naširoko pripovedalo, tekući mesec se oglasio uobičajenim tonalitetom raspevanih ptica i radosnih dečijih pokliča. Iako je sunčev zrak upleten u riđu kiku neodoljiv prizor, trebalo bi imati na umu da čak i dok samo miluju kožu, sunčevi zraci mogu da joj nanesu nepopravljivu štetu. Zato pedijatri, a naročito dermatolozi, uporno ponavljaju da je pravilna zaštita kože tokom detinjstva preduslov za zdravu kožu u zrelijoj dobi. Možda ste i sami primetili da dermatolozi često ponavljaju da „koža pamti“. Potvrda ove izjave se često nalaze u samoj praksi. Naime, utvrđeno je da UV oštećenja i česte opekotine od sunca tokom detinjstva povećavaju rizik od raka kože u kasnijem životu.

Sa prvim toplim danima raste i ponuda krema za sunčanje, kako za decu, tako i za odrasle. Iako je tržište prepuno zvučnih i manje zvučnih brendova i vešto osmišljenih promotivnih strategija, poverenje bi najpre trebalo pokloniti dermatologu. Naš tim pedijatara je zajedno sa dermotologom osmislio mali vodič za dane tokom kojih se „mire“ hladan i kišovit maj i „leto“ pre leta!

Kreme za sunčanje:

Kada govorimo o deci, preporučjivo je korišćenje krema za zaštitu od sunca sa visokim zaštitnim faktorom (30 – 50), koje sadrže UVA i UVB filtere i koje su vodootporne zbog njihovog aktivnog načina života.

Kreme za sunčanje koriste hemijske i mineralne filtere za zaštitu od UVA i UVB zraka, pri čemu oni funkcionišu na potpuno različite načine:

• Hemijski filteri upijaju svo UV zračenje koje koža primi i potom tu energiju otpuštaju u obliku termalnog zračenja.
• Mineralni (fizički) filteri su uglavnom anorganski minerelani pigmenti koji reflektiraju ili raspršuju UV zračenje koje dopire do njihove kože. Neki od primera su Zink Oxide i Titanium Dioxide.

Poželjno je da kreme namenjene deci sadrže fizičke filtere, dok hemijski nisu preporučljivi. Boje, mirise i paraben bi takođe trebalo izbegavati jer osetljiva dečija koža može burno da odreaguje na neke sastojke.

Dermatolozi ističu i značaj pravilnog nanošenja kreme:

Idealna rutina podrazumeva:

• Obilno nanošenje kreme za sunčanje na dječiju kožu. Istraživanja su pokazala da ljudi obično koriste samo četvrtinu potrebne količine kreme za sunčanje.
• Nanošenje kreme za sunčanje pre izlaska na sunce (20 minuta pre izlaganja), kako bi kože stigla da je upije.
• Potpuno pokrivanje lica, uključujući kožu ušiju i vrata. Čak i kod odraslih, koža lica je vrlo osjetljiva na sunce.
• Posebna briga o područijima koja se često zaboravljaju (kolena, gornji i donji deo stopala.
• Dodavanje još jednog sloja kreme za sunčanje nakon 30 minuta, kako bi bili sigurni da ste se maksimalno zaštitili od sunca.
• Ponavljanje procesa nanošenja kreme za sunčanje na svaka 2 sata, naročito nakon plivanja, znojenja i tuširanja.

Određene situacije i uslovi intenziviraju osetljivost kože na sunčeve zrake, te se preporučuje sveobuhvatna zaštita:

• Deca svetle puti (riđokosi mališani sa pegicama na nosu) – njihova koža proizvodi manje melanina koji štiti od UV zračenja.
• Deca sa izraženim mladežima na koži – neki mladeži su potencijalno kancerogeni.
• Deca koja su na terapiji lekovima protiv akni.

Prema savetima pedijatara, decu uzrasta do godinu dana ne bi trebalo izlagati suncu. Istaknite njihov šarm zanimljivim šeširom, obucite im zaštitnu odeću i ostavite ih da uživaju u hladovini! Za one malo starije se preporučuje izlaganje suncu isključivo u periodu od 10 do 17h. Saveti namenjeni roditeljima se gotovo i ne razlikuju od onih namenjenih deci. Ipak. znajući da roditelji nemaju uvek mogućnost da se strogo pridržavaju saveta stručnjaka, trebalo bi pohvaliti svaki trud uložen u očuvanje sopstvenog zdravlja. U ovom slučaju se to odnosi na korišćenje suncobrana, nanošenje visoke SPF zaštite (idealno bi bilo 50+), nošenje šešira i sunčanih naočara, kao i konzumiranje velike količine tečnosti, pre svega vode, tokom čitavog boravka na suncu.