ZUBI

Mlečni zubi su važni za pravilan razvoj deteta bez obzira na to što ispadaju. Bez zdravih zuba nema pravilnog razvoja vilice, govora, žvakanja i varenja. Znači, bez zdravih zuba nema zdravlja deteta! Oboleli mlečni zubi mogu ugroziti razvoj stalnih zuba.

Često se postavlja pitanje kada je pravo vreme da se počne sa pranjem zuba! Zube bi trebalo prati čim niknu! Do prve godine – vodom i gazom ili štapićem za uho skidati mleko sa njih, u periodu oko prve godine – mekom četkicom i vodom, a oko druge godine života (kada dete nauči da ispljune zubnu pastu) – uključuje se i zubna pasta.

Preporuka stomatologa za očuvanje zdravlja zuba se svodi na sledeće stavke:

• Kontrolisano unošenje slobodnih šećera.
• Svakodnevno detaljno pranje zuba ( najmanje dva puta dnevno), pri čemu se koristiti zubna pasta sa fluorom.
• Fluorizacija zuba (2-3 puta godišnje) do 7.godine života.

Fluorizacija je jednostavan i bezbolan proces. Naime, visokokoncentrovan fluor u obliku gela se nanosi na gumene kašike da bi se aplikovao u usta deteta. Ima značajan udeo u prevenciji karijesa ali i lečenju početnih karijesnih lezija gleđi.

Prve tri godine života deteta su najkritičnije. Upozorimo roditelje da bi najbolje bilo da nadziru pranje zuba svog deteta bar do 7. godine. Spomenuli smo već paste za zube sa fluoridima kojima se može se uneti do 80% ukupnog dnevnog unosa fluorida. Paste za zube za decu sa niskom koncentracijom fluorida mogu da budu indikovane. Lokalno aplikovane fluoride trebalo bi upotrebljavati kod dece kod koje postoji povećan rizik za pojavu karijesa, uključujući I decu sa posebnim potrebama (deca koja zahtevaju posebnu brigu o oralnom zdravlju).

Koliko često prati zube?

• Deca uzrasta 1-2 godine: 2 puta dnevno; potrebna količina paste za zube je veličine zrna graška.
• Deca uzrasta 2-6 godina - 2 puta dnevno; potrebna količina paste za zube je 1-2 cm.
• Deca uzrsta 6 godina i više - 2 puta dnevno; potrebna količina paste za zube je 1-2 cm.

Zubi počinju da niču u uzrastu od 5 meseci:

• Sekutići u donjoj vilici (5-7 meseci).
• Sekutići u gornjoj vilici.
• Jedinice (6-8 meseci).
• Dvojke u donjoj vilici (7-10 meseci).
• Dvojke u gornjoj vilici (8-11meseci).
• Očnjaci (16-20 meseci).
• Prvi molari (10-16 meseci).
• Drugi molari (20-30. meseca).

Do navršene 3. godine, dete bi trebalo da ima svih 20 mlečnih zuba!

Profilaksa prevencija kariesa podrazumeva opšte i lokalne mere.

Opšte mere:

• Briga o zdravlju majke.
• Prevencija opštih oboljenja dece.
• Pravilna ishrana.
• Medikamentna profilkasa kariesa.

Lokalne mere:

• Higijena usne šupljine.
• Sredstva za lokalnu prevenciju kariesa.
• Pravilna i adekvatna ishrana (bez šećera nema karijesa)
• Četkanje i premazivanje zuba (fluoridizacija zuba)

Karijes je bolest prljavih i nedovoljno čistih zuba. Kako se boriti protiv njega? Redovnom i pravilnom higijenom usne šupljine, pravilnom i adekvatnom ishranom ("bez šećera nema karijesa"), četkanjem i premazivanjem zuba, redovnim odlascima kod stomatologa, blagovremenom sanacijom problema i odvikavanjem od loših navika!

Hrana svojim karakteristikama takođe utiče na razvoj karijesa.

Za početak, naglasimo značaj dojenja! Dojenje podrazumeva optimalni unos hranljivih materija, zaštitu od bolesti, razvoj vilice i uspostavljanje odnosa između vilica.

Funkcija tvrde, abrazivne hrane (šunka, orasi) ogleda se u mehaničkom čišćenju zuba. Ona zahteva dobro žvakanje i izaziva lučenje stimulisane pljuvačke koja ima „puferski“ efekat, pa održava ph u neutralnom područiju. Nasuprot tome, meka, lepljiva hrana se dugo zadržava na zubima, što dovodi do razlaganja kroz duže vreme, te stvaranja kiselih metaboličkih proizvoda.

Hemijski sastav hrane je takođe od velikog značaja. Recimo, limun, jabuka i narandža (zbog svoje kiseline) podstiču lučenje alkalne pljuvačke, dok su lako razgradivi ugljeni hidtrati (keks, šećer) izvorno alkalni i ne stimulišu priliv alkalne pljuvačke. Ugljene hidrate bi trebalo davati pod nadzorom roditelja, samo kao sastavni deo glavnog obroka i to u kombinaciji sa artklima koji stimulišu žvakanje (šargarepa, jabuka, orah, šljive) i ujedno stimulišu lučenje alkalne pljuvačke. Belančevine se nezantano menjaju u ustima, masti takođe nemaju kariogenu ulogu , čak naprotiv - one poput filma oblažu zub i čestice ugljenih hidrata. Ugljeni hidrati imaju odlučujuću ulogu u kariogenezi. Skrob nema kariogenog delovanja ali razgradnjom na disaharide, dobija pravo kariogeneo dejstvo. Unos ugljenih hidrata je neophodno količinski ograničiti i izbaciti ih iz međuobroka.