(ZLO)UPOTREBA ANTIBIOTIKA

(ZLO)UPOTREBA ANTIBIOTIKA

Dva najčešća oboljenja kod ljudi su caries i akutne respiratorne infekcije (ARI).

Akutne respiratorne infekcije (ARI) su najčešća oboljenja u dečijem uzrastu i najčešći razlog obraćanja lekaru. Svako predškolsko dete oboli u proseku 5 – 7 puta godišnje od ARI i tu se najčešće radi o infekcijama gornjih disajnih puteva, koje u oko 75% slučajeva izazivaju virusi.

Nakon preležane virusne infekcije se stvara kratkotrajan specifični imunitet, u trajanju od oko 3 nedelje. Po isteku ovog perioda, dete može da ponovo da oboli pri ponovnom kontaktu satim virusom tj. može da dobije reinfekciju koja, po pravilu, ima blaži oblik. Upravo ta dužina trajanja imuniteta (samo oko 3 nedelja) kod roditelja stvara privid da je dete uvek bolesno.

Virusne infekcije su uobičajena pojava, naročito kod mlađe dece koja nemaju potpuno razvijen imuni sistem. One se najčešće manifestuju kao respiratorne bolesti, od kojih su najpoznatije prehlada i grip.

Da bi se imuni sistem deteta izborio sa virusnom infekcijom, neophodno je mirovanje, adekvatna uz kvalitetan odmor i unos dovoljne količine tečnosti.

Pedijatri savetuju izbegavanje primene antipiretika (lekova za snižavanje telesne temperature) dok telesna temperature ne pređe 38,5°C jer je povišena temperaturatura zapravo odbrambeni odgovor imunog sistema na prisutnu infekciju. Primenom lekova za snižavanje temperature se samo narušava prirodna samoodbrana organizma.

Pedijatri takođe apeluje na izbegavanje primene antibiotika u slučajevima virusnih infekcija jer se njihovo dejstvo ispoljava samo u slučajevima pojave bakterijske infekcije.

Antibiotici su antimikrobni lekovi koji ubijaju ili sprečavaju rast bakterija i nekih gljivica, te se koriste za lečenje gljivičnih i parazitskih infekcija, dok na viruse nemaju nikakvo dejstvo. Dakle, primena antibiotika je delotvorna samo u slučaju bakterijske infekcije, i to ukoliko se uzimaju u pravoj dozi, u jednakim vremenskim razmacima i dovoljno dugo. Primera radi, prerano (samoinicijativno) isključivanje antibiotika iz terapije dozvoljava preostalim bakterijama da se šire i rastu što može da rezultira razvijanjem otpornosti na antibiotik.

Praksa pokazuje da se antibiotici koriste kao prva linija odbrane i kod virusnih infekcija! Kao uzrok se može navesi:

  • prepisivanje antibiotika koje nije zasnovano na dokazima tj, neophodnim analizama koje bi dokazale da je u pitanju bakterijska infekcija,
  • pritisak roditelja na pedijatra da napiše recept („za svaki slučaj”)
  • uzimanje antibiotika “na svoju ruku”.

Pod prekomernom upotrebom antibiotika podrazumeva se svako njihovo korišćenje kada ne postoji potreba za tim. Korišćenje antibiotika previše često ili iz pogrešnih razloga može da dovede do bakterijske rezistencije tj. pojave u kojoj se toliko promeni struktura bakterija da antibiotici prestaju da deluju na njih.

Rezistencija bakterija na antibiotike može biti urođena i stečena – kada se bakterije prilagođavaju novonastalim uslovima i menjaju biološke karakteristike radi preživljavanja. Razistenciju je teško predvideti, a kada se jednom razvije potrebno je mnogo vremena da se osetljivost na određeni antibiotik povrati – ako je to uopšte moguće. Naučnici smatraju da bi bio potreban period od 40 godina bez antibiotika da bi se vratila osetljivost na bakterije, što je veoma zabrinjavajuće.

Negativna posledica prekomerne i neadekvatne upotrebe antibiotika ogleda se i u slabljenju efikasnosti imunog sistema. U prethodnim tekstovima smo već napominjali da usled upotrebe antibiotika dolazi do redukcije mikroorganizama u crevnoj flori što negativno utiče na sposobnost imunog sistema da se bori sa infekcijama.

Neutrofili su leukociti koji štite organizam od bakterijske ili gljivične infekcije kao i drugih sitnih izazivača upalnih procesa. Oni predstavljaju prvi odgovor organizma na infekciju: otkrivaju patogen, opkoljavaju ga i apsorbuju. Dakle, slobodno možemo reći da su neutrofili nosioci zaštitne uloge imuniteta, pa svaki poremećaj njihove funkcije rezultira većom sklonošću organizma ka infekciji.

Kao prva linija odbrane od nepoznatog agensa, neutrofili prvi dolaze u kontakt i sa antibioticima ali antibiotici utiču na slabljenje efikasnosti odgovora neutrofila kada dođe do infekcije. Drugim rečima, antibitici mogu da oslabe imuni sistem deteta.

Često se postavlja pitanje da li antibiotik ima dejstvo na virus Covid19. Iz dosadašnje priče možete i sami da zaključite da primena antibiotika ne može da bude opravdana terapija izbora za lečenje oboljenja virusnog porekla.